Voliš li me?

(Смислила сам овакав пример:

» - Волиш ли ме?
- Ма волим те...
- Ааа... јеси ли срећна са мном?
- Пааа... С обзиром на то како си ноћас пред вратима загрлио буре с кишницом и уверавао га да није дебело... Могу рећи да сам доста срећна.«

- али ако сам случајно плагирала, ево из сећања грофице Софије Андрејевне Толстој):
»Ја сам извела чудан закључак из односа Л.Н. према мојој љубави за уметност. Нико неће разумети, па вероватно неће ни поверовати да, кад сам ја жива, тј. када волим музику, књигу, сликарство, људе који то заслужују, мој муж је несрећан, узнемирен, љут...
Међутим, кад му ја, као у оно време, шијем блузе, преписујем, када се бавим разним практичним пословима, и док тихо и тужно венем, дотле је мој муж миран, срећан, па чак и весео. И у томе је недоумица мог срца! Да ли да у име среће свог мужа угушим у себи све живо, да погасим свој ватрени темперамент, да заспим и да не живим - како је писао Сенека - да постојим безсадржајна.«