Израз који је настао од латинске речи "Вомитус", што у преводу значи повраћање, нагон за избацивањем хране, природни рефлекс којим се стомак штити од штетних материја и бљувотина.
Неретко је довољна само једна реченица, или акт да би се овај нагон активирао код пасивног посматрача, као природни рефлекс одбране организма од нечијих срања.
Божа: Који смор...
Сима: Да, боље је било кад смо били клинци...
Божа: Ма леба ти? А како то?
Сима: Па брате, имали смо своје форе, заебанције, сећаш се онога "браћа по пљуци", или, такмичење у пишоскоку у даљ... Или, када смо видели мртвог пацова, па смо га убацили у конзерву пуну педарди да би смо видели шта ће да се деси... Матори, реци, смо били дилеје...
Божа: Дај, прекини да ме вомитусираш... Боље иди по неко пиво...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.