Osnovni izgovor potpuno nepoželjne osobe koja je iskoristila priliku da vam se prišunja i posmatra vas, a nekada čak i ometa u onome što u tom trenutku radite.
Ti, maher, cepaš neku malu, škripi krevet, stvari padaju po podu i razbijaju se.. Stan urnisan.
Čuje to komšinica iz susednog stana, umire od želje da vidi šta se dešava, upada u stan i zatiče dvoje mladih, i bez stida ili osećaja krivice i sa onim pobedničkim osmehom na licu progovara: "Izvinjavam se, čula sam neku buku a vrata su bila otvorena, pa sam se uplašila da se nije nešto desilo."
Okreće se i napušta stan.
Replika iz domaće i strane kinematografije kojom se opravdava neovlašćen ulazak u tuđi životni prostor. Obično izgovorena kroz hladnokrvnost, kao da je to sasvim legitimna pravna kategorija. Koristi se kada lik upadne u stan bez da se seti da postoji kucanje, ključ, poziv ili zdrav razum, a zatim se čudi što domaćin ima pitanja. Otvorena vrata najčešće ne znače "moja vrata su vam uvek otvorena" ili "za tebe su moja vrata uvek otvorena," već "vrata su ti otvorena."
- Kako si ušao ovamo?
- Vrata su bila otvorena.
