Pored svog osnovnog – ako dozvolite – “gasterbajterskog” značenja (vidi ovde), izraz iz naslova se takođe vezuje i za verovatno jedinu granu ljudske delatnosti za koju smemo kazati da “bez nje možemo živeti, ali NE i oni koji se njome i bave”. Nažalost, nije to što dovikujete, u pitanju je “UMETNOST”.
Šalu na stranu i te munje, idiom iz naslova zapravo označava trenutak u stvaralačkoj sferi jednog umetnika u kojem se on ili ona, nakon izvesnog perioda kreativnog eksperimentisanja, “traženja sebe” i mešanja raznoraznih tehnika/stilova/pički-materina, ponovo vraćaju na svoj autentični i nekako najčešće bolji “fazon”, na opšte oduševljenje, razume se, svojih vernih obožavatelja i psihijatara. U savremenom slengu se, naravno, pomenuta floskula rabi za sve živo i mrtvo, samo da to ima veze sa vraćanjem na ono staro, poznato, naviknuto. Koji su vaši koreni, cenjeni autori sa Vukajlije?
- Kumo, gde mi je kum?
- Eno ga u dnevnoj sobi, vratio se svojim korenima...
- Šta? Gleda slike iz detinjstva i tako to?
- Ne, nego pije vinjak i sluša narodnjake, kretenčina muška!
- Pa, što odma’ nisi rekla, kumo...EVO ME, KUMARO, DOLAZIM!
- Matori, ‘si čuo da se Momo Kapor vratio svojim korenima?
- Šta? Opet piše govnurde o tome kako je, šatro, boemčina?
- Ma, jok, bre, nego umro pre neki dan...
- Moj život je sranje. Idem da se ubijem.
- Gospođice Štajdohar, nakon vašeg poslednjeg koncerta u Rakovici, bilo je puno komentara da biste možda trebali da se vratite svojim korenima. Šta vi kažete na to?
- Ne razumem na šta mislite...Da ponovo počnem da pevam jazz i pišem balade?
- Ne, nego da se vratiš u selendru iz koje si došla, ti mjaukajući transferu od pevačice!
Otići na mesto koje nam definiše prošlost, ko smo i odakle smo. Još bitnije, videti svoje poreklo. Otići tamo odakle su ti preci, hodati zemljom kojom su i oni, ući u staru kuću gde su oni živeli i naravno otići do parčeta zemlje gde oni počivaju i odati im počast. Jer, iako možda nismo nikad njih upoznali, deo njih nosimo u sebi, nesvesno, te povremeno treba tamo otići i pojačati povezanost sa njima.
Posebno je bitno za nove generacije koje staro ognjište nisu ni videle i ne razumeju gde su im čukundeda i čukunbaba držali modem u onoj zapuštenoj starudiji od kuće i gde su im profili na fejsu.
- Au, ćale, šta je ovo, gde si me doveo?!
- Da vidiš svoje korene, sine.
- Kakvi koreni, pogle' ovo! Trava do pojasa, džungla, bre! Ne mož' se prođe, a ko zna šta sve tamo ima!
- Sine, ne palamudi i ne kvari trenutak.
- Ijao, vid' kol'ki gušter! Je l' oni opasni? A i ono mršavo i ofucano kuče me čudno gleda. Da nema besnilo k'o u onom filmu?
- Ne lupaj više da ne bih izlupao taj asfalt iz tebe! Koncentriši se na porodicu!
- A tek ovo! Srča, zarđalo gvožđe u travi... Da slikam za fejs... Mora da ima i zmija! Da mi lepo begamo odavde, matori? Ovde k'o da nema žive duše.
- Sinko, obzirom na to da smo na seoskom groblju, mogu samo da ti kažem da si pametniji kad ćutiš, normalno da nema žive duše! A sad lepo pripali tu sveću svom pokojnom pradedi Dragiši i da te ne čujem do kuće!
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.