Vujaklija leksikon paradoks savremenog izdavaštva.
Knjiga – delo poseduje određenu težinu.
Delo se po svome sadržaju može smatrati sabranim.
Delo takođe ima najširi mogući raspon obzirom da obuhvata azbuku, abecedu, alphabet a i šire.
Mada je zapaženo da delu nedostaju elementi, npr, likovi, tema, karakterologija, zapaža se da autor vešto barata deskripcijama,
Delo se može smatrati delom određene težine (cca 2 kile).
Delo, je nesumnjivo eklektično jer u sebi obuhvata najveći deo književnih i umetničkih pravaca.
Takođe se može uočiti da stremi od slova A sve dok ne dosegne slovo Š i da u svom opsegu, zahvata široki pojmovni dijapazon.
Takođe je primećeno odsustvo fabule radnje, a uočava se odsustvo uvoda, rapleta, kulminacije i raspleta.
Zapaža se takođe bogatstvo izraza iako autor koristi tuđice te prelazi granica razumevanja.
Ako vas do sada nisam nasmejao verovatno neću ni od sada, stoga prekidam na granici literotomije.
Vujaklija je rečnik (Vukajlija takođe). E sad, onomad princ Džordž reče za Websterov rečnik "Kažu da sam glup k'o tocilo, ali znam da svaki roman mora da ima glavnog junaka." Onda je ukapirao da je glavni junak mothers tongue (se tako piše?) ili ti maternji jezik. Što je on razumeo kao "majka jezičara".
deja vu?