Wc u Mc'donals-u

Po meni najbolji brend ovog lanca hrane. Odlikuje ga velika povrsina, u koju kada udjete i kada zabravite rezu, koja je uvek u vise nego odlicnom stanju, da ne morate da kenjate u supermen polozaju, jednom rukom drzeci vrata, i davati zadnje atome snage da ne prdnete kao bomba Kragujevka, da vam se nebi smejali svi trenutni posetioci istog, ovaj wc spada u jedno od javnih mesta koja sam kao klinac voleo najvise da posecujem. kao i svako drugo dete, zeljno onog sto ne jede svaki dan, kada god obdijem u MC'donalds-u, posle 2 velika hamburgera, neke vruce pite, pola litre soka od narandze, naravno da se u tom momentu sprema veliki prasak. A vi lepo udjete, sednete, a daska cista, siroka, dok ste bili mali, mogli ste i da upadnete unutra...(no, nije mi se licno desilo, pa ne znam) sa razglasa se cuje neka umirujuca muzika, tipa onog Beautiful maaariaaaaaa, ili don't happy be worry... a govno samo klizne niz svoj tobogan... a osvezivac vazduha radi radnju... a ne kao u restoranima sa tradicionalnim smekom, gde je cucavac jos uvek svetinja, pa kad pustite vodu, a neko bacio u cucavac pola jucerasnje politike, pa kad vas polije po nogama, kao da ste bili u podrumu.
izadjete, ko ponovo rodjeni, popravite frizuru na ogledalu velicine 3-4 kvadratna metra, operete ruke nadrkanim sapunom, i kao slag na tortu, susilica za ruke... ovo je bio fenomen koji pamtim i prepricavam bar nedelju dana posle koriscenja istog... a ne kao u gore pomenutom tradicionalnom restoranu Srpske kuj'ne, gde morate polumasne ruke da obrisete o pantalone ili majicu, sto cete naravno oplakati kad se osusi i kad keva skonta...(ja da ti kupujem majicu, a ti da brises o nju masne ruke!!)
Da me zelja mine, da odem u Mek, u skorije vreme... da udari nostalgija...