Tri dana mira i muzike, bio je slogan ovog najvećeg dogadjaja u novijoj muzičkoj istoriji. Tog dalekog 15. avgusta 1969. godine, jedan od glavnh organizatora festivala izašao je na binu, i u očekivanju da ugleda nekoliko desetina hiljada ljudi, uspeo da izgovori samo jednu reč: "Jebote". Pred njim je stajalo i sedelo ni manje ni više nego 400 000 ljudi, šarenih dugokosih hipika, okupljenih u nameri da se druže i čuju neke od najvećih rok zvezda toga vremena - Hendrixa, Jefferson airplane, Janis Joplin i mnoge druge. A uživanje nije uspela da pokvari ni nemilosrdna kiša. Ljudi su ostali okupljeni u radosti, i u nameri da sa White lake-a svetu pošalju jasnu poruku, stav i emociju, da će deca cveća ostati ujedinjeni u ljubavi, protiv rata, nepravde, društvenih razlika i zabrana, i da će borba za slobodu i prava trajati zauvek. A zauvek će trajati i sećanje na ovaj jedinstveni dogadjaj.
Na omotu jedne ploče iz devedesetih, pisalo je izmedju ostalog i sledeće:
"Da su političari više slušali muziku sedamdesetih, bilo bi mnogo manje ratova".
