Veliki veziri veba su usamljeni surferi u moru binarnog koda. Njihova vremenska percepcija pripada nekoj drugoj dimenziji, dimenziji daunlouda i aplouda gde se vreme ne meri u sekundama, satima već u kilobajtima, gigabajtima. Okupljaju se na socijalnim sajtovima, ne na fejkbuku naravno već na stamblu, delišsu i ostalim mrežama gde se dele bukmarkovane adrese.
Iako uživaju u svojoj prizmi životnih iskustava kroz koju gledaju u život, često bi voleli da kao i njihova okolina užitke potraži u suprotnom polu ili barem otvorenom prostoru. Veliki veb vezir je ostljiv na prirodno svetlo što znatno umanjuje njegove šanse kod fizički opipljivog suprotnog pola, a i da kojim slučajem kupe SPF 50+ kremicu za sunce i izađu na isto retko koga bi impresionirali svojom ili pregojenom ili premršavom pojavom. Stoga se povlače u svoje jazbine i čekaju dan kad đe kao i u ES A DE-u svaki osmi brak biti sklopljen tako što su se supružnici upoznali preko neta.
Najviši izlivi seratonina kod velikih veb vezira se događaju u momentima kad pronađu dobar blog ili odličan video klip, a ako isti još niko nije okačio na jednu od gore navedenih bukmark šering sajtova dolazi i do pred orgazmičkih facijalnih tikova kao znak ekstremnog zadovoljstva.
Veliki veb veziri znaju sve o internetu i njihovom večnom sultanu guglu i rado bi vam ispričali sve o tome...da mesečno(u 2009.god) ima 31 milijarda pretraga, da je taj broj 2006.god bio 2.7 biliona, da je prva komercionalna tekst poruka poslata preko interneta 1992.god, hvali se da je internetu bilo potrebno samo 4.godine da oko sebe okupi 50 miliona korisnika, naspram radija kome je trebalo 38.god i tv-a 13.god (ljuti se kad mu kažete da je ajpodu trebalo samo 3.god), skenjaju se kad shvate da sve ljude u njihovoj fizički opipljivoj okolini boli baš.
Glavno razočarenje im je činjenica da na godišnjem nivou se sakupi 4 eksabajta(4.0*10^19) unikatnih informacija, a da čudesnom alhemijom života njima je dostupno da implementiraju samo 200 gigabajta godišnje. Telekom Srbija je odmah krivac jer 24m paket je 50 eura mesečno, a to je u Srbiji mnogo ma koliki da si vezir.
Konstantno žedni novih informacija i sa ograničenim protokom istih postaju večno nezadovoljni činjenicom da je u Japanu tamo neka NTT Nipon razvila brzinu protoka 14 miliona bita po sekundi kroz jedno optičko vlakno i da svakih šest meseci ga ubrzaju za 7 miliona bita po sekundi. Veliki veb veziri ostaju u nadi da će i ti dani munjevitog interneta doći što pre u Srbiju kako bi konačno mogli da se aplouduju u njihovu binarnu stvarnost.
Gari : Šta radi Ivan, nisam ga video mesecima ?
Gari2 : Ivan, misliš Veliki veb vezir ? ; Surfuje, čeka dan kad će se aplodovati...
Gari : ccc...virtuelni heroin...a bio je kul lik....
