
Свако од нас из времена кад је био дете и једино знао време почетка Телетабиса, а тренутке када мора у кревет одбројавао од момента када у пола осам почне "Лаку ноћ, децо", морао је проћи кроз сито и решето мајчиних и бабиних савета.
Једна од табу тема која је украшавала детињство и чинила га невероватно фамозним, јесте немогућност испуштања гасова у присуству других лица. Да се оградим; није да треба у педесет година да прдиш као буфало.
Савет се састојао у две етапе:
• Да се задржи евентуални прдеж у свом унутрашњем бићу
• Да се испусти у атмосферу тек кад будеш ван домашаја других људи
И сад ја Вас да питам: Коме се прди након пола сата од тренутка када му се први пут припрдело? Шта зна дете шта је прдеж?
Учитељица: Данас радимо песму "Ала је леп" коју је написао Змај?
Марко: А, плашим се! Нећу да ме поједе Змај!
Учитељица: Маки, није то тај змај. Ово је човек који је написао песмицу.
Марко: :шмрц, шмрц: Добро, онда.
Ала је леп овај свет,
онде поток онде цвет.
Тамо њива, овде сад,
ено Сунц...
(Ономатопеја прдежа. Јачина: 113 децибела)
Учитељица: Ко је то урадио?! (Тишина) Питала сам нешто!
Марко: Ја сам, учитељице.
Учитељица: Срамота. Зар те нису учили кући да то не смеш радити пред другим људима?
Марко: Бака ми стално прича. А пре неки дан је прдну... Извините, пустила гас толико јако да су јој гаће пукле на дуп... Овај, позади...
Учитељица: Срамота.
Марко: А и Змај ме престравио.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
nisu babe za čuvanje dece, nikako +