
Један од мало коришћених израза у свакодневном говору...
Неретко изазива чуђење и од оног коме је кусур намењен, али и пратиоца оног који оставља бакшиш. Обично прво што помисле када виде да неко оставља кусур, јесте да он није одавде, или да је пун к'о брод.
Ортак: Ајде келнер, може рачун?
-- келнер доноси рачун, 420 дин. --
Ортак: Ево 500, не треба кусур.
Ја: Јеси луд, што остави бакшиш...?
Ортак: Што шта фали, служио нас човек два сата...
Ја: Јеси буздован... устај, ајде пре него што нас не отму, има да ми од мајке Стане траже откуп, нема пас за шта да нас уједе...
Ортак: Шта сереш бре што?
Ја: Ово је Србијааааа!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Nije nam Džajić tata +