
Кад нема киднаперке, селотејпа, жице или канапа увек добро дође каиш. Кад не могу на пример да се вежу руке, закрпи свеска или нешто треће каиш ће то привремено да обави зато што је скоро увек при руци, а држаће довољно дуго да се набаве неке од ових ствари. Наравно, мора да буде нешто дебело.
- Тата, одлепила ми се свеска од корица дај паре за другу.
- Да видим, хм. закаиши то и неће се отварати.
- Види стварно. Хвала тата.
__________________________________________________________________________
- А ТИ СИ ТАЈ ШТО МИ БЕРЕ ЛУКАЦ ИЗ ЊИВУ САЋУ ТЕ УВАТИМ!
- Нисам ја тај деда .... ПУФ!
- Саћу ја тебе да научим памети, Миловане вади каиш да га закаишим за ову грану.
- Ево деда.
- Немам канапа, морао сам некако. Ћу се врнем за који сат да видим дал ћеш да признаш, стоко лоповска!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.