
Кад нема киднаперке, селотејпа, жице или канапа увек добро дође каиш. Кад не могу на пример да се вежу руке, закрпи свеска или нешто треће каиш ће то привремено да обави зато што је скоро увек при руци, а држаће довољно дуго да се набаве неке од ових ствари. Наравно, мора да буде нешто дебело.
- Тата, одлепила ми се свеска од корица дај паре за другу.
- Да видим, хм. закаиши то и неће се отварати.
- Види стварно. Хвала тата.
__________________________________________________________________________
- А ТИ СИ ТАЈ ШТО МИ БЕРЕ ЛУКАЦ ИЗ ЊИВУ САЋУ ТЕ УВАТИМ!
- Нисам ја тај деда .... ПУФ!
- Саћу ја тебе да научим памети, Миловане вади каиш да га закаишим за ову грану.
- Ево деда.
- Немам канапа, морао сам некако. Ћу се врнем за који сат да видим дал ћеш да признаш, стоко лоповска!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.