Феномен који се код људи јавља у многим ситуацијама, а испољава се у виду жаљења за разноразним срањима која су вам прешла у навику и траје свега неколико тренутака док се не врате у стварност.
Сједио си четири године у учионици са 25 идиота којима је хумор био познаница колико је ли мојој баби пред црквом интернет.
Све што су знали да кажу и провале јесте ''На курац те носам'' и ''Пушта ли се?'' ако не дај Боже чују да си у некој вези.
Трпио си болиде који су ти зујали туда четири године и због којих си се грозио да идеш у школу, али некако када дође матурско вече, буде ти жао, па бисте сви да понављате разред, да попадате.
Размишљање кући те води до неких дивних тренутака са свима њима у слоу моушну, присјећаш се уз осмјех.... Застанеш... Буде ти тешко....
Онда се тргнеш и сјетиш да је Злаја из прве клупе рекао да је напон на маси бесконачан, а Милан из средњег реда је цртао смајли на писменом из српског и жалио се зашто јединица.
Вуцараш се са дјевојком сто година. Све је бајно, дивно, љубавно, флафичасто и шарено, али се смориш, и шта онда бива? Тако је, мораш да раскинеш, не можеш више....
Дођеш, кажеш да је у теби проблем, да је она сувише добра за тебе, погледаш је, а њој крећу сузе...
Сјетиш се онда како сте прије само пола године трчали по плажи онако срећни и савршени уз повјетарац у коси, она је вољела да игра са тобом ПЕС, да се бијете на кантере, гледала је финале Лиге шампиона са тобом... Чак ти је написала и пјесму, приређивала ти изненађења... Ех, шта губиш, да ти је да се вратиш...
И онда се лупиш по глави да се премота филм и сјетиш се да нема три прва зуба, да јој је мајка врачара, а ћале месар који ти је увијек махао сатаром...
Е, да, сјетиш се оног пута када није било то што ти мислиш него су она и Зоки са друге године само учили голи под ћебетом на њеном кревету, и онај кондом им је растјеривао комарце....
Враћање у стварност, бол у курцу, идеш за својим послом.
А: Ми морамо да раскинемо, до мене је, није до тебе, ја једноставно сада морам да спремам испите, немам времена за везе, а и нисам довољно добар за тебе, ти заслужујеш бољег од мене.
Б: Али... Али... :почиње да плаче:
А: :размишља: еее, шта ја губим, сјећам се када смо... Јесмо курац, погле' дрољу, вири јој кондом из чарапе.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Vido PES, odma' plus na to bre...
Хаххахаха ладно :Д
Неко је видио нешто друго и одма' минус :Д
pjesma, a? :)
Има ту свашта нешто, плус.
Само исправи ово. Дефка је одлична! +++
Хтедох и то што ти Ајвар рече, ал заборавих док сам дошо до краја...
Све измишљени догађаји, а пјесма је пјесма, нека то :))
Тургењев, сад сам се осјетио ка' у школу кад су ми давали професори два, па се оно премишља :)
Ја ти лупио минус видим нешто пишеш па бришеш, рек'о неки почетник се избија на површ, лолололо. Опростићеш ти мени, и онако си ми јуче грешком дао нусмија.
Odlicna. Al zadnja recenica u primeru ojebala
Зафаљујем, исправљено :)
Ja kad god vidim da je pocetnicka dam plus. Treba ih motivisati.
Случајно сам стиснуо ентер кад сам примјер завршио, не знам ни сам, али је одма' вратих, тј поново избачих, ш'о ћеш :)
ЕКС О ЕКС О
Тако је :)
Дакле плус :Д
nije no veli da bi te sad zagrlio
И пољубио!
nijesam tio da prećerujem ali činjenično stanje je takvo :)
Nije loše. Nadam se da ipak nije autobiografsko, a i da jeste, koga briga, sve dođe na svoje pre ili kasnije. :) +
Који трип. +
Није, није :)
Није лошо+
Opa +