Nešto kroz što su skoro sve srednjoškolke prošle, a bogami i devojčice iz viših razreda osnovne škole, (naročito ako je profesor imao između 25 i 30 godina) u vreme kada im hormoni divljaju a drugari iz razreda još uvek deluju kao klinci.
Načini za privlačenje pažnje su bili različiti, ili se briljiralo iz njegovog predmeta, ili se namerno ponašalo grozno, uz upadanje u reč i bežanje sa časova ne bi li mu se skrenula pažnja na dotičnu. Skoro nijedna se nije usudila da mu direktno to i prizna, ali su tajno uzdisale za njim, poveravale se najboljoj drugarici (pa je, prirodno, cela škola znala) i pisale svoje ime sa njegovim prezimenom po svesci, ili bi računale koliko posto se slažu kao par; a bogami, u slučaju da je profa u vezi, ogovarale njegovu devojku.
Obično bi ova zaljubljenost kratko trajala, ali profa bi često provalio o čemu se radi, pa se ili pravio mutav i dosledno izbegavao dotičnu, ili bi je hladnim i distanciranim ponašanjem, a ne retko i grubim prozivanjem pred razredom i verbalnim maltretiranjem udaljio od sebe; potom bi se devojčica, naučena pameti, skrasila sa nekim vršnjakom. No, dok do toga ne bi došlo, često bi bila predmet poruge u odeljenju, jer u tim godinama se emocije teško daju sakriti...
