
Зараза карактеристичнија за више разреде основе школе али има је богами и по средњим школама, нарочито ако је разредни тек дипломирао.
Ова болест је интензивна и краткотрајна и креће се најпре од провере колико он има година, где живи-дотична се са другарицом као ту шета после школе-има ли девојку јер ако има оговара је на сва уста иако јој је само 13-14 година; следи присуствовање свим његовим часовима, учење свих лекција малтене напамет и дотеривање као да је кренула у град а не на предавање.
Наравно, особа се на сваки начин труди да постане разреднова миљеница и често догура и до председнице или барем секретарке одељења тужакајући остале. Задужена је и за ред на екскурзији (где седи у аутобусу на првом седишту, као фол јој је мука), а разредни у њу има пуно поверење.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Samo si trebao jos da napises kako se razredni ponasa u takvim sizuacijama... :D +
Требала... :-) Па не знам, мој је био потпуно слеп код очију за тако нешто, није му јадном ни падало на памет, али рецимо био је један што је мало чак и флертовао са тим девојчицама, ништа озбиљно, чисто да се зна да је он фаца. А има и оних престрављених што чим те провале беже као од куге, боје се јадни да не изгубе посао.