Svaki mogući udarac iz ugla vaše mame, bilo on bio u predelu arkade ili malog prsta na levoj nozi. Ama baš svaki je mogao završiti baš u oku, dete je moglo da oslepi, ali sreća je neviđena što mu se nije ništa desilo. Mada pre je sreća viđena, jer dete nije ostalo bez oka, jelte...
- Ju naopako Dušane! Pa šta napravi to!?
- Ništa kevo, zakačio za granu kad smo se vraćali iz one čuke sa uranka. Sekirica bila u rancu, mrzelo me da je vadim, pa sam kren'o glavom kroz šiblje.
- Pa mog'o si sebi oko iskopati! Sreća što je grana promašila koji centimetar.
- Misliš koji metar? To je cevanica mama, a ja sam Dušan Kecman.
