Odolevao je svim izazovima selidbe, zubu vremena i modernim dvodelnim frižiderima.
Nije puštao vodu na parket ni pod teretom restrikcija električne energije.
Vremenom je glas počeo da ga odaje. Potom ga je hvatala i drhtavica pri buđenju termostata iz kome i startovanju motora.
Ćutao je o svim gresima svoje gazdarice. Ni pod pretnjom prebacivanja na terasu ne bi odao da je skladištio šnicle po nekoliko godina da bi voljena svekrva bila ljubazno ugošćena. Još ćuti o tome da su te iste šnicle u nekoliko navrata mučki odleđivane. Gazde su mu i to opraštale jer ih je spasavao od gladi za vreme nepravednih sankcija. Samo njegov motor zna kako je preživeo nestabilno napajanje u nestabilnoj državi.
Čuo je da mu kolege zamrzavaju kojekakve morbidluke ali od svega neobičnog, on je u par navrata primio u sebe zamotuljke porodične ušteđevine.
Tokom užarenih leta kada je i noću bio sam u sobi dok su se gazde 'ladile po Paraliji, sa mukom je čuvao naslagane kutije "akcijskog" sladoleda. Prilikom održavanja dubokog minusa u komori frktao je udarajući se o nogaru francuskog ležaja. Termostat je bio neumoljiv da ga uključi i isključi i njegova korodirana i požutela telesina je to podrhtavanje jedva izdržavala.
Prvo je nestao pozdrav:
"Jebem ti zamrzivač, ne mogu da spavam od njega!!"
Potom je nastupila jesen bez pečenih paprika, opranih jagoda i očišćenih višanja.
Zbunio se. Osluškivao je nove glasove.
U kuću je nahrupio ogroman paket.
Dvodelni frižider!!
No frost mu je uterao strah do utikača.
Momentalno su ga isključili iz struje, pobacali preostale dragulje (dva paketića pečenih paprika i filete oslića) i grubo ga izneli do lifta. Motor se borio za dotok struje kao riba na suvom. Sa užasom je osetio da ga prislanjaju na kontejner.
Srce mu se otopilo.
Novi gazda, onaj klinja koji je krišom vadio sladoled iz njega je porastao i oprostio se od njega:
"Jebo ih zamrzivač, i u grob bi ga odneli da su mogli!"
U jebo život kolko emocija, umalo zaplaka zbog zamrzivača... Nego je l Obodinov čim je sve to preživeo? Imao sam jedan Obodinov frižider, trajao godinama, jednog jesenjeg dana, kad sam lomio led u cilju da napravim mesta u komori, slučajno zabo nož u cev, i ode freon, ode Obodin na otpad... Plus inače.
Plus, odlična i istinita.
ŠKODILLAC, Obodinov frižider koji sam nasledio od ćaleta, još uvek radi a kupljen je 1966.
Isti slučaj sa Ei veš mašinom, kupljena pre pola veka a ispravna i dan danas.
Nekad su pravili da traje i da osvetle ime firme, a danas prodaju lažni sjaj, baš u duhu kapitalizma, samo mlate pare na rezervnim delovima. Joj, imam i ja Ei mašinu, crko programator, radi program koji izaberem ali ne menja program, nisam hteo da je bacim još ima svrhu, dobra stvar je to što mogu da otkiselim umašćeno odelo u njoj, stavim da greje i meša i ostavim je tako dok se ne setim da promenim na izbacivanje i centrifugu. To je prava mašina.
ŠKODILLAC, mozda nije crkao programator vec je zaglavio ili crkao termostop. Taj termostop iskljuci elektromotorce koje okrece programator dok voda ne dostigne predvidjenu temeperaturu. A mozda ti je crkao i taj minijaturni elektromotor. Ti delovi nisu skupi a popravka je jednostavna. Ako se samo malkice razumes u mehaniku i elektrotehniku, imas par srafcigera i volju, mozes to da sredis za desetak minuta.
Odabrao
Bulgakov
2021-11-29 09:51:37 +0000
Gotivno