Pojava koja je primetna na većim porodičnim veseljima (svadbe, ispraćaji i sl.) pod uslovom da svira živa muzika praćena izlivima emocija gostiju koji su se sreli sa familijom zato što moraju, a u zavičaju nisu bili godinama iako im je na pedesetak kilometara od stana...
Dešava se prilikom uzurpiranja muzike od strane kuma, starog svata ili nekoga od važnijih gostiju, tako što dotični naruči pesme „za sve pare“, a koje su uglavnom sa tematikom iz XIX veka (prela i posela, komišanja i sl.) Kao motivi se pojavljuju čobanice, opanci, frule, stada (obavezno bela), poneki vranac (konj, ne vino), jeleci, i UVEK je začinjeno sa mnogo nostalgije uz pominjanje geografskih pojmova (Morava, Gruža, Šumadija, rodno selo) ili ljubavnim jadima uz pominjanje bivših ljubavi (žensko je obično Rada, ređe Mara ili Ruža, a muško Mile, poneki Rade ili Dragan, dragi...) praćeno izvinjenjima zbog neispunjenih obećanja itd...
Kod Crnogoraca je repertoar delimično sužen ( visoka planina, sivi soko, lijepa đevojka, more duboko), a kod Lala se svodi na tamburice, vino i bećare.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
A južnjaci? Nisi čuo za "čoček"?
(+)
Čoček za doček...