Једина реч у америчким филмовима која се говори на страном језику, махом због тога што то фамозно "Збогом" изговарају зликовци, а они, побогу, не могу бити Американци.
1) Руски терористи заузимају авион и у току целог филма нико нема муда да им се супротстави а онда их у последња три минута лик, кога нису нашли у авиону током протекла два сата, испребија к'о мачиће. Наравно, задњи Рус држи његову пичоку као таоца, и прети да ће је убити. И таман да отвори врата и искочи уз добро, старо "До Свидања", главни лик га прострели посред фаце, и успева да ухвати рибу која овоме испада из руку, док креће да се скотрља мртав.
2) Луди француски научник покушава да направи вирус који ће пустити у водоток и затровати цео град. За то време, главни лик, детектив и његова јебозовна партнерка која лучи влагу на њега али нема муда да му то призна, мозгају где би се то болесник могао крити. И прад сам крај филма, детективу пада на памет да би могао да се крије у хдроцентрали (гле чуда, па одакле би другде сипао вирус у воду), они трче тамо, риба к'о риба, саплете се и изгуби пиштољ, па је Френчи ухвати ненаоружану, прибије уза себе, руком око врата, и спрема се да проспе вирус, али не лези ђаволе, главни јунак вади утоку, упуца сиротог доцу и он умире уз једно "О ревуар".
3) Кубански диктатор целог филма мучи свој народ и присиљава их да живе у јаду и беди, док америчке трупе (максимум петорица, јер какви би Амери то били јунаци кад шачица њих не би могла да побије читаву војну хунту са пола шаржера и гумицом за косу) кују заверу како да га свргну са престола. И баш на најцрње вече, тог ведрог дана, они нападају његов замак, побијају његове две хиљаде војника, и долазе до његове раскошне собе у којој се он кукавички крије и чека их. Наравно, не чека их неприпремљен, него са пар припадника своје елитне јединице, које, гле чуда, исти они Амери који су побили њихове саборце, једва успевају да савладају. И у финалном тренутку филма, вођа трупа дотрчава до хелидрома на коме се налази диктатор и док му овај уз буку пропелера довикује "Адиос", Амер му пуца у резервоар и разноси хеликоптер у парампарчад. Амери се лагано удаљавају од ватре у позадини уз неку јебачку глем песму.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.