To je ono zlo u ljudima - potreba za gledanjem drugog čoveka kako umire. Od praistorijskih prinošenja ljudskih žrtava tobožnjim bogovima, preko rimskog koloseuma, gde su ljudi zdušno navijali za smrt gladijatora, lava ili centuriona, pa sve do današnjeg ultimat fight-a koji i mala deca odavno gledaju na tv-u. I svi ispuste uzdah strahote i gadjenja kada pobednik zada poslednji udarac, i svi nastavljaju da gledaju. Možda smo uspeli da se popnemo na mesec i unapredimo nauku, ali smo, negde u dubini bića, i posle pet hiljada godina ostali ista stoka.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
http://vukajlija.com/pakost/93092
+
Takodje +, mada mislim da ovo nema veze sa du[om. bar se nadam.