Ženevjeva

- Alo. Kume, ti li si?
- Jok, ti si.
- Bojana, ne zovem Beograd, sa kumom pričam! Šta ja znam što te mater ne zove. Neću dugo!
- Alo?
- O lude žene. E, ja sam čoveče. Šta radiš večeras?
- Šta ima?
- Ajde do mene naleti oko sedmice. Ženi dolazi šefica i još neke koleginice a mi možemo u sobu da gledamo utakmicu na miru. Posedimo malo reda radi sa njima i onda se izvučemo posle na finjaka.
- Joj, ne znam. Mislio sam malo da počistim gajbu. Bacim smeće za promenu.
- Pa baš zato. Drkaš tu u prazno a ovde će biti pun stan materijala za snošaj. To bi ti rešilo i problem oko tog svinjca u kojem živiš.
- Nemoj samo ko prošli put da zaglavim sa nekom ženevjevom. Nemam ja živaca za to.
- E to ti je Bojana nameštala neku svoju baba devojku. Pravo da ti kažem, bude mi je žao ponekad. Još uvek je sama.
-Goni je u pičku materinu. Bolje se iz groba kopaju.
- Ma pusti kraju, žene. Jel dolaziš ili ne?
A šta ću raditi? Ne znam ni gde mi je usisivač kad malo razmislim. Valjda te njene neće glumiti neko ludilo.
- Ma jok bre, jedva srednju završile. Neće ništa pametovati.