Iako zvuči prilično zajebano i važno, ovde se ne radi ni o čem' drugom nego o običnoj administrativnoj verziji nama svima dobro znane 'SEKRETARICE'. U poslednjih 50 godina tj. otkako je zanimanje iz naslova počelo munjevito da se širi po planeti, bilo je u njemu nekoliko veoma loših primera ( il' da kažem 'primeraka' ) zbog kojih danas ne postoji nijedna osoba na svetu koja ovu profesiju shvata baš 100% ozbiljno, pa čak ni same sekretarice. Zbog tih nekoliko nesrećnih slučajeva u prošlosti, ovo plemenito zanimanje pretpelo je značajne udare od kojih ne može ni dan-danas da se oporavi te ga iz tih razloga bije loš glas. Jeste da je bilo ( i biće, uveren sam ) takvih nečasnih kancelarijskih službenica koje su u svojim preduzećima bile poznate po nekim drugim osobinama a ne po brzini kucanja na mašini ali nije fer da zbog toga trpi ova cela radodaj...ovaj, radosna profesija. Uf...!
- Slušaj, prijatelju...Hteo sam da te zamolim da primiš jednu moju poznanicu na pos'o - i nije ono što misliš.
- Hajd' pričaj onda...
- Pa, vidi...Ona ti je mlada, lepa, pametna, vredna, poštena, iz dobre porodice - to ja garantujem, poslušna, kad nešto ne zna hoće da nauči...Maltretirala je neka stoka u njenom preduzeću pa je morala, sirota, da ode...
- Aha...A šta je gospođica po profesiji?
- Sekretarica. I 'gospođa' je - ima malo dete.
- Hm...
- Ma zna sve, kad ti kažem! Govori dva strana jezika - i to stvarno 'strana', ne zajebavam te, diktat radi savršeno - dobila, bre, nekoliko nagrada iz ove...kako se zove...daktilografije, spretna je, poštena kažem...eto, i to dete...
- Ma, dobro pusti sve to, nego...Kakvu sisu ima, a...?
