Mnoge pripadnice ženskog pola ne razumeju da im Bog s razlogom nije dao takvu anatomiju da vrše malu nuždu ili, jelte, pišaju stojeći, ili pak dižu nogu i zapišavaju, bilo drveće, bilo hidrante ako preferirate američku kinematografiju. Žensko obeležavanje teritorije je odraz isključivo sopstvene nesigurnosti. Nešto poput poslednjeg trzaja davljenika, ili pokušaja blefa, ne samo da drže sve karte pod kontrolom, već da imaju i neke imaginarne kečeve u rukavu. I nemojte se brinuti, to što znamo da ste paćenice neće stvoriti kontra-efekat. Stvoriće pravi, ali na vrlo pogrešan način.
- Ej bre! Lakše malo, kako se to obraćaš mom dečku!? On je retko dobar čovek, što ga bre zezaš! Znaš kako je fin, jeste da ja tebe ne poznajem baš i da nema poente što ti sve ovo pričam, ali moraš da čuješ, on je baš dobar. I u krevetu kad me spava, i ovako! I ide po hleb, i sluša muziku koju ja volim. Nemoj da bi se neko drznuo da ga dira! Nego 'el sam vam pričala kad me je moj dečko vodio u pozorište? Ček, ček, to ću kad se skupi malo veća grupa, da se ne ponavljam i pričam svima ponaosob o svom dečku.
- Ajde bre ženo lagranž, iskuliraj malo. Ništa se ti ne brini, niko neće da ti dira dečka, pogotovo ne tako zapišanog i u patofnama.
