
У (неписменом) народу често грешком изговарано уместо "Жив да будеш", а због глагола у прошлом времену, има потпуно другачије значење.
Претпоставља се да је изреку смислио и патентирао 1882. године Миланко, паметан човек из малог села надомак Дрине, мрзећи Ђуру комшију јер му је овај померио међу за 37 центиметара (иако није то никад доказао). Не желећи да му мржњу и покаже, изговарао је ову бајалицу прво на свим већим окупљањима и слављима, а касније све учесталије, док је није потпуно убацио у поздрав и отпоздрав. Ђуро је због набачаја, из чиста мира, умро у 94. години живота.
- Ђез Ђуро!
- Ево ме Миланко!
- Ша има Ђуране мој?
- Ево! Шта ти?
- Ево мало! Ај жив био!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
kod mene kazu: ziv bio, veliki ti poraso (to ti kazu vremesni mestani dok si dete naravno ;-) +
јебига, вероватно не знају (ово) право значење и живе у заблуди да ти желе нешто добро :)
"због падежа у прошлом времену"...
Zbunjen sam ovim padškim vremenima...
Zbunjen sam ovim padškim vremenima...
kad sam idiJot! Hvala na pokaz prstom u gresku, popravio sam
E, to je već bolje.
A Đuro, siroma, pade u cvetu starosti...