Živim kao Tesla

Велики број људи (свако) који живе у последњих 20 година у згради старијој од Титоистичког правца у архитектури могли су у неком тренутку да се похвале да "живе као Тесла".

Наиме, старе вишеспратнице у градовима имају саме по себи природно уземљење у металним (најчешће гвозденим) водоводним цевима. Уземљење у подруму на прелазу у водоводну мрежу спречава струју да преко воде слободно кружи зградом и јебава бога оца станарима у покушају да оперу себе, судове, било шта па и да врше малу нужду, што би рек'о народ, пишају.

У причу тада улази новопридошли Куроња. Куроња се у архитектуру разуме као вулканизер у ембриологију. Треба споменути да, ако бисте желели да добијете титулу Куроње морали бисте да нахраните и напојите пола Стамбеног како би их болело уво за носеће зидове, струју, цеви и све остале ситнице. Куроњи се допада ваша насеобина али не и рустична нота у њеним становима. Он реши, пошто му Бог даде вреће новаца, да од тога направи неомодернистичко просеравање са барокним нијансама и он доведе неколико исто толико паметних Куроња, али са титулом Мајстора. Руку на срце, мајсторима је само докурчио Куроња и желе да га скину са кичме, и слушајући његове наредбе чисте савести праве пичвајз, осигуравајући себи додатни посао и, наравно, додатну финансијску инјекцију. Поента је у замени металних са пластичним цевима, што прекида природно уземљење и доводи до тога да Куроњине комшије почну изненада да подсећају на ликове из "Змајеве кугле". Хиперболично речено.

Да скратим, резултат је купање у струји, пишање у струју, поломљени судови испуштени из руке због изненадног струјног удара из чесме. Крајњи симптом је "бели бљесак" ако вам је лице близу извора, као и шизофренија струјомера који, вртећи као проклета чигра, повећава дажбину за читавих 20-30%