Prozaična metafora roditeljskog vaspitavanja mladunaca koji polako stupaju u život. Prva poruka i priprema ptića koji će kroz koju godinu poleteti konačno iz roditeljkog gnezda i odvojiti se od majkinih skuta. Uvod u svet surovosti prostom pesimističnom rečenicom prožetom već viđenim mukama starijih pripadnika čoporativnog krda koji su toliko slični ko fiskalni kod na limenci kokiške.
Da konkretizujemo materiju.
Život, shvaćen kao represalija ulaska sistemskog kurca u veneru običnog čeljada, predstavlja mukotrpnu bitku sa vetrenjačama čovekolikih monstruma unapred izgubljenu. Recept za život koji podseća na kurvu je prilagoditi se pravilima igre savremene prostitucije, dozvoliti svom obrazu da bude dovoljno namazan da proguta sve fekalije društva i ući u frontalnu borbu sa samim sobom.
Prve lekcije iz mladosti se nikada ne zaboravljaju. To je kao gen koji vučemo od svojih predaka i prostom deobom kite i pičoke prosleđujemo svojim naslednicima. Tako je i sa pesimističnom realnošću društva i profiterskog poretka od kako su nestale socijalne ideje jednakosti iz svesti domaćih čobana. Sine, život je kurva.
- Tata, ja bih voleo da budem arheolog kada porastem...
- E mali moj, s' tim možeš bulju da obrišeš. Nema para tu sine. Oćeš da kopaš dinosauruse iz doba Nemanjića?- haha, baš si šašav. Ti ćeš, blago tati, lepo na ekonomiju ili pravo. Da te striko Veljko lepo zaposli pa da mi budeš gospodin čovek. Odelo, kravata, stalan posao, auto, godišnji odmori pa i oca bre da častiš. A ne da mi se prljaš u blatu nekog nalazišta. Vidi mene, šta ja imam od toga što sam završio istoriju.- Ništa, sine, ništa! Život je surov, pun problema i konstantne napetosti oko egzistencije. Život je kurva. Ma kakva kurva, kurvetina, sine moj.
- Da, tako nešto mi je i učiteljica rekla.
Fino. Plua