Изашао је из фабрике сав леп, 'умивен' и миришљав. Купили су га на акцији у локалном мега-маркету. Чекао је да се потроши течни сапун и да га изваде из полице и поставе на почасно место. Чекао је својих "пет минута".
Напокон су почели да га користе. Редовно. А он се трудио да мирише најбоље што може и да детаљно уклања прљавштину са руку корисника.
А онда је полако испод њега почела да се накупља нека слузава маса. Питао се шта ли је то. Количина слузаве масе је непрекидно расла. "Да ли ја то болујем од неке ретке болести?"... Постао је хипохондар. Од бриге и сикирације постајао је све тањи и тањи и све депресивнији... Чак су и почеле да му расту длаке тамо где то није предвиђено... Његов живот се полако гасио...

На крају га више није било довољно да служи сврси па су га власници бацили у једну поломљену пластичну кутију за сапуне где скупљају старе сапуне за случај економске кризе...