Pozorišni lutak živi za aplauz, za savršeno odigrani čin. Hrani se žamorom publike, njihovim klicajem i hvalospevima. Njegov život je satkan u tom malom vremeni, njegov život predstavlja živote drugih. Svoj lik nikada ne naziva ulogom, niti poslom, zove ga umetničkim delom.
Moja mala posveta svim pozorišnim lutcima:
Dok predstava traje i žamor se čuje,
ti osećaš život, ti znaš da tu je.
Dok se zadnji dlanovi spajaju uz buku,
ti uživaš u slavi, u tom zvuku ruku.
I do zadnjeg naklona ti vešto glumiš
i sa zadnjim naklonom, sve što imaš gubiš.
Kad zavesa se spusti, utihne sala,
cela tvoja uloga nekako je mala...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
bas mi se dja, matori
pa drago mi je Živa silo :D