Самоувереност са којом адолесцент креће у нову школску годину са намером да учи. Он зна, његови знају, ортаци знају да је то само привремена паљевина након завршетка летње блеје и досаде, али лепо је уживати у тим тренуцима осећаја сопствене способности. Све се то на крају изјалови и поглед на своју одлучност при почетку нове школске године деловаће му смешно, али пар тренутака школске среће спреман је да замени чак и за литар пива.
- Ооо тебра од јуна се видели нисмо. Шта има?
- Ево, први дан школе, има да учим, од почетка!
- Ма немој.
- Зајебавај ти мене, бићу ја пет-нула.
- Аха, ал' немој да тугујеш на крају године, ни Андрић и Ајнштајн нису бриљирали у школи. Можда буде нешто од тебе.
- Ма дувај га.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.