
Једна од најслађих заблуда човековог ја.
Честу употребу има код људи са недовољно снаге да постигну оно што су хтели, или само због лењости, која је иначе главни проблем код нас.
Зашто јебено не узмеш ствар у своје руке, једном сам не испеглаш себи кошуљу, једном сам не наместиш свој сјебани кревет који базди на цигаре и остатке од масног бурека и јогурта. Не брале, уместо тога, правдаћеш се сопственом егу како ниси од оних што немају кров над главом, боду се у плавушу и просе за динар, а ниси ни од оних који зарађују плату, живе у свом стану и имају породицу. Уместо тога, ти си златна средина, живиш код родитеља и повремено избациш ђубре и одеш по хлеб до оближње продавнице. Ниси ти дечко никаква златна средина. Ти си још један пропалитет који ништа неће постићи својим ставом.
Запамти, ни једна средина није златна. Ни један просек није вредан помена.
Златни су одувек били најбољи од најбољих, а ти настави да се тешиш, и завршавај тај факултет пре тридесете.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.