Једна од најслађих заблуда човековог ја.
Честу употребу има код људи са недовољно снаге да постигну оно што су хтели, или само због лењости, која је иначе главни проблем код нас.
Зашто јебено не узмеш ствар у своје руке, једном сам не испеглаш себи кошуљу, једном сам не наместиш свој сјебани кревет који базди на цигаре и остатке од масног бурека и јогурта. Не брале, уместо тога, правдаћеш се сопственом егу како ниси од оних што немају кров над главом, боду се у плавушу и просе за динар, а ниси ни од оних који зарађују плату, живе у свом стану и имају породицу. Уместо тога, ти си златна средина, живиш код родитеља и повремено избациш ђубре и одеш по хлеб до оближње продавнице. Ниси ти дечко никаква златна средина. Ти си још један пропалитет који ништа неће постићи својим ставом.
Запамти, ни једна средина није златна. Ни један просек није вредан помена.
Златни су одувек били најбољи од најбољих, а ти настави да се тешиш, и завршавај тај факултет пре тридесете.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.