To su vam oni pozivi koje obavite tako što vas onaj koji vas je pozvo ispita sve i svašta, a vi i ne stignete da ga pitate ko je, a već morate da date slušalicu onome koga je zapravo tražio.
- Da?
- Alo, dobar dan...
- Dobar dan.
- Jei li to ti, Milane?
- Ja sam, a ko je to?
- Ma de si bre ti Milane, kako ide škola...au svaka čast, kad će ženidba...hehe, kažem ja tako mojoj Milici nema vajde od plave kose...hehe, jel te slušaju baba i deda, jel može deda ili mora štapom...uf, uf...nisam te vido sto godina...jel tu Slađan?
- (u sebi: Koji smarač), evo tu je...
- Tata, tata bre, dolazi ovamo, za tebe je...
- Ko je?
- Pojma nemam...
- Kako bre ne znaš, lafiš se tu već pola sata?
- Ma drž bre slušalicu ćale, i ne tupi...
- Alo...
- De si, Slađane?
- Evo tu sam...ko je to? Ko?
