To su vam oni pozivi koje obavite tako što vas onaj koji vas je pozvo ispita sve i svašta, a vi i ne stignete da ga pitate ko je, a već morate da date slušalicu onome koga je zapravo tražio.
- Da?
- Alo, dobar dan...
- Dobar dan.
- Jei li to ti, Milane?
- Ja sam, a ko je to?
- Ma de si bre ti Milane, kako ide škola...au svaka čast, kad će ženidba...hehe, kažem ja tako mojoj Milici nema vajde od plave kose...hehe, jel te slušaju baba i deda, jel može deda ili mora štapom...uf, uf...nisam te vido sto godina...jel tu Slađan?
- (u sebi: Koji smarač), evo tu je...
- Tata, tata bre, dolazi ovamo, za tebe je...
- Ko je?
- Pojma nemam...
- Kako bre ne znaš, lafiš se tu već pola sata?
- Ma drž bre slušalicu ćale, i ne tupi...
- Alo...
- De si, Slađane?
- Evo tu sam...ko je to? Ko?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
+ za primer