Zona visokog rizika

Ponedeljak i prvi zraci sunca
Na austobuskoj stanici gurkaju se štapovima dva penzionera
Vozač otvara vrata, a nestašni penzioneri munjevitom brzinom utrčavaju unutra, al eto maler u isto vreme opaziše poslednje slobodno drveno sedalo u punom autobusu GSPa. U celoj toj pometnji dekica uleće klizeći svom prvom konkurentnu i u skoku hladnim pogledom preseca omladince pod sumnjom da su brži i zainteresovaniji za njegovo mesto sto na njih ostavlja dugogodisnje traume koje su razlog jedinica iz matematike. Dekica zauze mesto sa ogromnim osmehom i prisećanjem na svoje borbene dane kada je oterao Nemačke vojnike sa svog bunara, al nažalost to junačko prisećanje prekine već njemu dobro poznati bol u ledjima, žiganje u kolenu, utrnulost leve noge, pištanje u ušima i nepoznato jaukanje gospodje kojoj je iz njemu nejasnih razloga sedeo u krilu. Sticajem okolnosti njemu je već bilo jasno da gospodja nejauče zbog poskupljenja kupusa na pijaci već zbog velikog kartona od 30 jaja koji se nalazio medju njima.
Zbog toga deco poslednje prazno sedište u autobusu ostavite prazno, jer u suprotnom niko nije bezedan ukoliko su dani podizanja penzija ili pojeftinjenja povrća na pijaci.