Има већ годину дана како сам променио свој однос према деци, коју иначе претерано и не волим али дошао сам на идеју да сваком детету за које проценим да је иоле паметније, кажем како га у животу чекају неке лепше и веће ствари од блата у коме се окотило и одрастало.
Разуме се, већина деце којој прорекнем светлу будућност су урођене пропалице и пробисвети који неће мрднути из свог села а камоли да ће успети нешто. Брзо ће заборавити и моје пророчанство и обећана светла Париза...
Међутим, ако се ипак деси да неко од њих заиста успе, цео живот ће помињати како им је неки човек „већ у детињству“ све предсказао.
Иван Ивановић: „Испричајте нам онај занимљиви детаљ кад сте били мали, па кад је дошао онај просјак...“
Брена: „Да, да... Дошао неки човек код нас пред капију и тражио чашу воде. Тад смо били јако сиромашни, мама и стрина су пиле кафу у дворишту. И кад је попио воду, погледао је баш у мене и рекао: 'Ова мала ће бити велика звезда, имаће много пара, путоваће!'
То је за нас у Брчком било незамисливо.
И онда му матер изнела пите... Све остало је историја...“
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
добро да га брена није превела жедног преко воде, иначе јој гујсца не би вид'ла пута