Има већ годину дана како сам променио свој однос према деци, коју иначе претерано и не волим али дошао сам на идеју да сваком детету за које проценим да је иоле паметније, кажем како га у животу чекају неке лепше и веће ствари од блата у коме се окотило и одрастало.
Разуме се, већина деце којој прорекнем светлу будућност су урођене пропалице и пробисвети који неће мрднути из свог села а камоли да ће успети нешто. Брзо ће заборавити и моје пророчанство и обећана светла Париза...
Међутим, ако се ипак деси да неко од њих заиста успе, цео живот ће помињати како им је неки човек „већ у детињству“ све предсказао.
Иван Ивановић: „Испричајте нам онај занимљиви детаљ кад сте били мали, па кад је дошао онај просјак...“
Брена: „Да, да... Дошао неки човек код нас пред капију и тражио чашу воде. Тад смо били јако сиромашни, мама и стрина су пиле кафу у дворишту. И кад је попио воду, погледао је баш у мене и рекао: 'Ова мала ће бити велика звезда, имаће много пара, путоваће!'
То је за нас у Брчком било незамисливо.
И онда му матер изнела пите... Све остало је историја...“
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.
добро да га брена није превела жедног преко воде, иначе јој гујсца не би вид'ла пута