Има већ годину дана како сам променио свој однос према деци, коју иначе претерано и не волим али дошао сам на идеју да сваком детету за које проценим да је иоле паметније, кажем како га у животу чекају неке лепше и веће ствари од блата у коме се окотило и одрастало.
Разуме се, већина деце којој прорекнем светлу будућност су урођене пропалице и пробисвети који неће мрднути из свог села а камоли да ће успети нешто. Брзо ће заборавити и моје пророчанство и обећана светла Париза...
Међутим, ако се ипак деси да неко од њих заиста успе, цео живот ће помињати како им је неки човек „већ у детињству“ све предсказао.
Иван Ивановић: „Испричајте нам онај занимљиви детаљ кад сте били мали, па кад је дошао онај просјак...“
Брена: „Да, да... Дошао неки човек код нас пред капију и тражио чашу воде. Тад смо били јако сиромашни, мама и стрина су пиле кафу у дворишту. И кад је попио воду, погледао је баш у мене и рекао: 'Ова мала ће бити велика звезда, имаће много пара, путоваће!'
То је за нас у Брчком било незамисливо.
И онда му матер изнела пите... Све остало је историја...“
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
добро да га брена није превела жедног преко воде, иначе јој гујсца не би вид'ла пута