Čučavac
- Imaš jedan diklofenak?
- Nemam, šta će ti?
- Ma, na poslu imamo žapca u klonji, a ja dobio proliv. Ubi me upala mišića od čučanja.
Kad prekrstiš noge nezgodno i uštineš jaja
- Jesi li to prekrstio noge i uštinuo jaja
- Šta mi gledaš u kurac majmune
Mitsko mesto koje se, prema mišljenju internet mučenika, otvara isključivo za ljude koji rade baš onu sitnicu zbog koje ti se digne pritisak. Nije rezervisano za ubice i tirane, već za one koji ne gase žmigavac, ostavljaju poruku „videću, pa ću da ti javim“ ili pojedu poslednje parče kolača ili pice.
Idealno za moralno rasterećenje i lažno moralisanje.
Poseban krug pakla za ljude koji ne vraćaju kolica u supermarketu.
Poseban krug pakla za ljude koji mljackaju dok pričaju.
Poseban krug pakla za ljude koji uvek kasne.
Pitanje starije gospodje, koja je zalutala na ovaj sajt nakon 15 godina.
U čeljusti tih klješta - poslovično upadaju ledja. Donji deo, mišići za koje nisi ni znao da postoje.
Ko zna zašto je to dobro.
Kad malo omatoriš.
Ikoji mišić iznad Gluteusa Mahimalnog.
Jer te gorepomenut guzni mišić ionako već duži period vremena otkida za većinu stvari, baš onako - žešće.
Stignu te godine za sve iznad toga i - jebi ga.
Igrati za isti tim sa nekim.
- Iz Sombora si? Poznaješ Jokića?
- Poznajem. Prepotenko. Nekad sam delio svlačionicu s njim, danas me ne poznaje.
Ne odgovara za posljedice svojih savjeta. Dolazi iz okruženja gdje ljudi imaju sigurno nasljeđe i financijsko zaleđe.
Krivnju prebacuju na pojedinca dok normalnu potrebu za stabilnošću proglašavaju „strahom". Iscrpljene ljude uvjeravaju da su oni problem. To je moralna manipulacija, ne motivacija.
„Samo se pronađi.“
„Istražuj sebe.“
„Ne veži se za materijalno.“
„Ako radiš na sebi, doći će."
"Budi najbolja verzija sebe."
Modernizirana i digitalizirana američka glazbena scena iz 40-ih i 50-ih 20. stoljeća. Težnja za perfekcionizmom u koreografiji, glasu poput kanarinca, kamerabilnosti, šarmantnosti, stilskoj dotjeranosti, televizičnosti i tako dalje.
Višednevna bleja na spidu, pivu i ostalim opojnim drogama i halucigenima, i to na Mirejvu 2. Paranoja kreće posle dan-dva nespavanja i neobavljanja ostalih fizikalnih fukcnija.
...U jednom trenutku malo sam se osvestio i našao sebe kako sedim na betonu ispred lokalne piljare. U krilima mi je bila kesa, a u kesi 2 bombe apatinskog piva, 4 flaše lav premiuma i 3 kese smokija. Dok sam se kretao ka stanu u suterenu gledao sam oko sebe. Jebote, šta sve video nisam - partizana u zasedi iza žbuna, bombardere iznad glave mi moje i neke cigančiće što lupaju dobošima i bubnjevima uz harmoniku. Jebo ih doboš u pičku materinu, postade nemoguće slušati sve to a biva sve glasnije i glasnije. Vadim ti ja tako paklu kad ono hedovi umotani u rizle, e jebo te bog gde to stavi u paklu od crvendaća maribora. Al jebo ga nema mi drugih pljuga, nema mi ni novčanika, samo soma dinara i lična karta.
Približavam se kiosku malo po malo, ali deluje ko da je sve dalji od mene, jerbo ga ću stignem tako do kraja dana il ne, al uspevam pomalo, i dok bivam sve bliži pita me ona kasirka šta ću, ja ono ne znam al ono idem ono standardno - guarana zelena, laki crveni i orbit plavi. I dok se vraćam sve nešto postaje živo al i normalno.
Tako ti se ja krećem još malo i ulazim u zgradu, 2 sprata niže i eto ga improvizovani stan Dekija Voždovca
>Ee de si Krle, imal rekbu?
Koji kurac je rekbu? Ma jebeš to, uzimam ti ja lepo džojnt jedan lepi mastan, u koji kurac je mastan. A valjda treba da bude mastan. Al ne nije to mast od hašiša... Jebote ne seri da sam lio zejtin po rizli.... Pa da to je kad smo palili golfa kod Vinče, stavio flašu zetina u džep umesto u rupu za gorivo
>E Mare, ćeš da cepamo ds
Ja sam ih samo gledao dok sam polako otvarao bombu piva. Stucao tu za minut jedan i tad kreće polako da tutnja papazjanija. Čuje se tu brate nešto, zuji u pm. I najednom ulazi Milica LM, tako smo je nazvali jer purnja drinu i šmrka stvari iz bugarske i albanije. I dok ja pušim rizle prilazi ona, daje svima po micubiši i motanu kareliju a za sebe uzima drugu bombu piva i pola vinjaka.
Već je jedan ujtro a na radiju WTF idu pesme struke, nigrutina i thcfa. Bog te jebo šta zavija to. Budim ti ja Mareta lik u fazonu daj mi rizlu, ma jebala te rizla ameri nas opet bobmarduju. U tri lepe pa znao sam ti ja da je to to, palim ei niš neki što stoji gledam ti ja ni vest da objave ma znaju šta rade, lepo ti čutnem ja malo vinjaka kad ono prekid filma, i eto ga jebiga sad sam ili u raju ili Kumodražu, nema mi druge
Muškarac koji ima sklonost ka padelu.
Navalica na stovarišta ogreva pred grejnu sezonu.
_____________________________________________
Istoriografski: „Desant na Drvar (nem. Rösselsprung — „Konjićev skok“) je naziv za nemačku vazdušnu i kopnenu vojnu operaciju izvedenu u Drugom svetskom ratu 25. maja 1944. s ciljem zarobljavanja ili likvidacije vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije - maršala Josipa Broza Tita te uništenja njegovog štaba u mestu Drvar u zapadnoj Bosni.“
U narodu je, međutim, ova operacija ušla u legendu po maršalovom nezaboravnom uzviku na samom početku padobranskog desanta:
„VIDI NEBO, BOG TE JEBO!“
Pisanje definicija da dobiješ što manje minusa, jer je napad otišao u druge lige.
- Kako dobra definicija. Pravi katanaćo.
Nešto što nema praktičnu vrednost.
- Je l' znaš ti, ćale, da sam ja autor na Vukajliji?
- E, moj sinko, to se ne maže na 'leba, nego hajde idi nacepaj drva.
Komarac koji je preživeo leto.
Šaner, šaneraj na sitno.
Uže: Grk šaner.
Ponašati se kao Slovačka kroz istoriju. Ne buniti se puno i uvek biti uz jačeg.
- Hitler traži da se priključimo Trojnom paktu. Da potpišem?
- Potpisuj!
- Staljlin traži da se priključimo Varšavskom paktu. Da potpišem?
- Potpisuj!
- Amerikanci traže da se priključimo NATO paktu. Da potpišem?
- Potpisuj!
- Svemirci traže da se priključimo Vanzemaljskom paktu. Da potpišem?
- Potpisuj!---------------------------
- Slušaj ovo! Idem ti ja jutros na pijac' i sretnem Mariju, a ona sva modra.
- Otkuda sad to? Zar joj nije umro onaj muž što kažu da je tukao?
- Ma preudala se za drugog, još goreg.
- Ala se ona slovači. Ne zna da kaže ne.
Jedini muškarac koji se ne uzbuđuje zbog žene.
Način izražavanja autora na Vukajliji.
- Kad sam rekao da se Mara sa trećeg sprata zagleda u mene dok trese krpe sa terase, rekao si definitivno.
- Pa jeste
- Šta jeste? Ja skinuo majicu da je zadivim kad je izasla, namignuo joj, ona odma zvala muža da izadje na terasu, da mi j.be mater.
- Ej i to može biti dobra defka.
Naginjanje rakije iz plastične flaše.
