Секс са женом која се мрда током активности.

Južnjački sinonim za mnogo.

Разголитити партнерку у циљу доласка до меса.

Preteča sajle. Smotan k'o džoint, popušen k'o lula. U poređenju sa našim junakom, kultni Steve Urkel podseća na šarmantnog gospodina kojem su motoričke sposobnosti i koordinacija jača strana. Tehnički gledano, čovek bez udova ima veće šanse da otrči maraton, a Saša Matić da postane vojni pilot, nego naš protagonista da iz šurnaestog pokušaja uspešno odredi koja je desna, a koja leva strana. U prostoru se snalazi k'o slon u staklarskoj radnji, ali poseduje gracioznost nosoroga. Ruku je prvi put slomio dok je pokušavao vezati pertle, a noge i višestruki prelom glave zaradio je umišljajući da može džogirati na pruzi sa odvezanim pertlama dužine dva metra. Pri padu na asfalt, uradio dupli salto, pa je nenormalan zato.

Psihološke karakteristike koje ovakav individualac poseduje vređaju inteligenciju prostog čoveka, te podsećaju na nekog koga su daunovci od plastelina pravili. U razgovorima koje su školski pedagozi vodili s njegovim roditeljima koristili su izraz ''Nedovoljno oštar'', kao eufemizam za ''Gospođo, žao nam je, vaše dete nije dovoljno glupo da se evidentira kao retadirana osoba, molimo Vas da kod sekretarice uzmete uputstvo za korišćenje prezervativa''.

Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.

Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.

Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.

Uostalom, biće dana za megdana...

Реч се користи у дечијој игри ледени чикица, набијеш буљу уз зид кажеш кућица и ледени ти не може ништа. Али има и случајева кад се користи у творзи, мада, ипак кућица тада не помаже.

Nešto ultimativno, neprejebivo, rasa vrste viša, aj'-što-jebe-al'-što-uši-zavrće. Bez toga je život nemoguć, oko toga se okreće Sunce, antimaterija i Higsov bozon, Šešelj ostaje bez teksta.

Orao u zoo vrtu koji je upravo na'ranjen.

Навлакуша која ти у довољно великом проценту случајева гарантује поглед на две големе стишњене сисе.

Prelomni trenutak u razgovoru kad se sve okrene za 180 stepeni. Ili 360, ako si Zvezda Granda. Obzirniji koriste i "medjutim", mada se sve svodi na isto, naebo si.

Трка коју цигани организују када на отпаду виде већу количину бакра.

Гласови које Босанци гутају више него све врсте бурека заједно.

Nekada je to bilo samoškljocajuće čudo za sve amatere kojima nisi mogao posle višesatnog objašnjavanja da razjasniš pojmove blenda i ekspozicija. Iako klasična fotografija nije "rocket science" nekima ćeš pre pola metra u du...
Elem, sa novim tehnologijama, dolaze i nova stanja, autofokusi, ksenoski blicevi, mega pikseli i ostale opcije koje treba da ti čin fotografisanja učine jednostavnim i uvek dostupnim pa ti bato škljocaj koliko tvoja memorijska može da podnese.
Tako dobijemo 1000 slika, da među njima ne možeš da probereš tri koje te neće biti sramota da metneš na fejsbuk da te vidi familija.

Trotoar duž i oko ulice Strahinjića Bana u Beogradu.

Кафанско-конобарски термин за ражњиће.

Хармоника са дугмићима уместо клавијатурских дирки. Идеална за плетење по форшпилима високофреквентне фузије балканског и блискоисточног мелоса. Пројектована за терминаторе међу армуникашима.

Parola kojom se vode prsate kandidatkinje za mesto sekretarice, svesne činjenice da šefovi međusobno ne pričaju o masterima i kursevima koje je ista završila, već da li je pogodna za fircanje, da li dobro to radi i koji broj sisobrana nosi.

To su divna čuda tehnike u vidu motornih alata za pešadijsku upotrebu (jedan čovek ih sam koristi, drži u ruci ili na ledjima i radi sa tim).
Da bi alat bio pogodan za mučenje robijaša/vojnika/fizikalca koji radi sa njima, mora da ispuni sledeće zahteve:

- Koristi ga uvek jedan čovek sam, a ostali beže od njega da se ne povrede.
- Uz njega mora da se nosi kompletno zaštitno odelo bez obzira na klimatske uslove (najbolje je ako prži sunce).
- Nikako ne može da se kontaktira rukovaoc dok radi, što zbog buke od alata, što zbog zaštita koje nosi.
- Mora biti teži od 30 kilograma.
- Mora da pravi buku veću od 120 decibela.
- Mora da podiže prašinu koja smanjuje vidljivost, na tačno toliko koliko ste udaljeni od kraja alatke koja uvek može da vam otkine nogu ili ruku.
- Mora da se gasi tek onda kad sasvim nestane benzina.
- Mora biti dovoljno jak da rukovaocu uvek može da izbije oko, odseče prst, stopalo, šaku, nos i sl. Kada je sve po planu, mora makar da natera suzu u oko posle pola sata rada.
- Posao koji zahteva njegovu upotrebu, ne sme da traje manje od dva sata.
- Osim prašine, rukovaoc mora da proguta ugljen monoksida iz auspuha sprave ili ekvivalentnu količinu nekog drugog otrova koji ona emituje, dovoljnu za dobijanje pristojnog malignog oboljenja.

Najzastupljeniji primerci robijaškog alata kod nas su:
Motorka
Kobra
Žaba
Bič

Egzotičan izraz koji upotrebljavamo za osobu koja se stalno premišlja oko nečega. Ona je spora i nepreduzimljiva i propusta očigledne prilike koje su došle k'o "kec na jedanaes'".

Deo muške odeće koji je štitio od zime. Bio je poznat stanovnicima dinarskog pojasa srednje Bosne i Crne Gore, posebno onima koji su živeli na visokim planinama. Devojke su plele po jedan, obavezno od čiste runske vune i nosile u miraz sa ostalom opremom- košuljama, rukavicama, čarapama. Šare su izvodile kao ćilim vijugama od raznobojnog vunenog pletiva na pet igala. Neke su plele uzduž, neke popreko, plele a nisu znale koliki treba. U Etnografskom muzeju u Beogradu nalaze se dva nakurnjaka. Prvi je dugačak 19 cm, oblika levka oivičenog otvora naboranog vunenom čipkom, kroz koju je provučena dvobojna uzica koja služi da se nakurnjak vezuje oko struka. Pleten od bele domaće vune, ukrašen crvenom, narandžastom, žutom, plavom i vunenom pređom u obliku horizontalnih pruga. Drugi primerak nalikuje na zmiju i otkupljen je u okolini Rožaja u Crnoj Gori.