Prvaci gestikularnog akcentovanja delova vesti bečenjem očiju.
Tehnika je teška za savladati i tek se napornim treningom postiže maksimalno razrogačavanje očnih kapaka kako bi jabučice ispale do te mere da je radio-difuzni savet (to su oni otpali sa ko'ca i konopca) izdejstvovao zabranu gledanja za mlađe od 18 godina svrstavajući ih u porno i horor žanr.

Garaža za kombajn.

Obavezna reakcija bebe na neukusnu kašu. Dok je držite, naravno.

Deo populacije jedne zemlje koji izlazi na ulice i nema 'leba da jede. Ostali deo populacije su ljudi.

Plan kojim se pravdaju pankeri i rokeri kad prestanu da talasaju i upadnu u mašinu, kao i zaklete neženje nakon veridbe.

Najčešći inventar svakog proždrljivca iz crtanog filma. Svaki put kad vide hranu, oni od nekud izvuku ova tri predmeta.

Lažna obećanja političara u Vojvodini.

Izvaditi novčanik i častiti celo društvo. Pojam koji se ne koristi kada je u pitanju galantni bekrija koji je inače otvoren non-stop, već kada to uradi stipsara sa zmijom u novčaniku zatečen iznenadnim dobitkom i toj nesvakidašnjoj "operaciji" mora prisustvovati što više ljudi.

Strah da postoji još neko sa tako lošim ukusom kao što je naš.

Prosto proširena osoba.

Krekovana verzija čoveka.

Epitet promiskuitetne devojke, devojke koja većinu vremena provodi raširenih nogu, u horizontali, koja voli da eksperimentiše, voli da menja brzine, da živi punim plućima (i ustima), koja se, da se tako duhovito izrazim, satire od kurca.

Mikro vreme u kome se najčešće odigrava makro stvar.

Dogovor kojim nijedna strana ne dobije ono što je želela, ali makar prestane da kuka zbog toga.

Ako pogledamo kakvi su danas tekstovi narodnjaka, ne smemo ni pomisliti kako će izgledati tekstovi za desetak godina.
Verovatno više neće biti cenzure pa ćemo slušati svakakve prostote.

Средство за решавање свих проблема Краљевића Марка.

Anoreksičarka.

Narod koji ne propušta priliku da propusti priliku.

Врхунац уређености једне земље. Јебеш ти економију, привредни раст, инфлацију и остале зајебане речи. Пити алкохолно пиво на трибинама и притом не правити нереде Ханибалских размера, је врх врхова који једна држава може да достигне.

To su priče za malu decu. Pričaju se i pišu uglavnom u cilju plašenja tih majušnih stvorenja, iz raznoraznih razloga.
Devojčicama se najčešće šalju poruke da će, ako ne slušaju, završiti kao higijeničarke neke neformalne grupe malih kuronja, ili, ako ne daj Bože vole šumsko(misli se na zabranjeno voće), stradaće im neko iz bliže familije , neće biti pozivane na žurke, umreće im majka, pa će se otac oženiti nekim zlim gaborom(k'o da je lud), neće im dati da slave matursko, i slične nebuloze.
Dečacima se još od najranijih dana, nedvosmisleno priča, da nema veće nesreće nego imati brata. Ako ih kojim slučajem imaju dva, bolje odmah jednog da gurnu sa terase, dok nije porastao, jer će kasnije imati grdne muke sa njima. Kada porastu, svađaće se oko kola, stana, vikendice, dedovine, uvaljivaće klipove jedan drugom, uvlačiće se ocu, a međusobno olajavati, najstrašnije.
Po pravilu, najveći kulov je najstariji brat, verovatno zato što je prvi progovorio, pa ima najduži staž.Srednji je potencijalni gej, jer je jebeni emotivac, pa misli na sestru i majku, a najmlađi je obavezno najkurčevitiji, on će im svima doakati, i dugo i srećno živeti sa nekim ženskim izrodom, transformisanom žabom.