Једна од највећих дилема кад се на селу деца играју рата дрвеним пушкама. Од опреме потребно је само пар ексера и летава (немој их ломити са ограде да ти се тим истим летвама ћале не би ''потписивао'' по леђима), грудве блата које ''глуме'' бомбе, и нешто из чега се оне требају испаљивати (не дирај велику кутлачу, да се кева не би опет питала зашто се џем осећа некако чудно), и наравно, главни састојак: добра воља. Али наравно, највећа дилема, ко што је горе већ речено, је то ко је у игри ''погинуо''. Свакако, друга дилема по значају је ко су ''партизани'' а ко ''Немци'', ко ''каубоји'' а ко ''Индијанци''.

Prvi srpski GPS.

Kao Samson bez kose, kao žena bez dupeta, kao selo bez crkve - jednom rečju, neupadljivo. Mališ bi, obzirom na sitnu građu, iako je višestruki svetski prvak u ski skokovima i legenda Poljskog sporta, 'ladno mogao proći ulicom i da ga niko ne zaustavi za potpis - samo ukoliko bi udlučio da se reši svoje facijalne zurke. Brkove svi zapamte, a oko toga ništa. No, svi koji prate ovaj sport su se nekad zapitali: Šta bi se desilo ukoliko bi ga neki konkurent iz zezanja obrijao dok spava?

Splavarke koje su nastale kao posledica turbo folk kulture a čije je pravo lice nepoznato većini.

Unosno zanimanje tokom devedesetih godina prošlog veka u Srbiji. Žalosna skupina likova za koje je u pogledu znanja engleskog jezika Robinsonov Petko bio Vilijem Šekspir glavom i bradom. Uzrok su mnogih komičnih i tragikomičnih situacija, tako da je sintagma "izgubljeno u prevodu" teško primenjiva u ovom slučaju.

Update.

Kad uzmem GINKO setim se gde sam ostavio VIAGRU.

Када ми млади ујутру у 5 излазимо из буса и идемо на кунт, а маторци 40+ улазе у исти тај бус и пале на шљаку.

Vreća za spavanje.

Što kaže moja baba kad krenem u crkvu:
- Kad se svi krste, krsti se i ti, ne mož da omaneš sve i da oćeš.
- Nemoj da ideš prljav, nije lepo, šalje lošu sliku o tebi (namig), možda vidiš i neku pristojnu curicu, pa šta će ona da pomisli kad te vidi takvog ko iz kanala! Obuci nešto čisto, nemoj novo, jer ćeš ispasti pomodar, a ja to, sine, najviše mrzim! Svi bi sad da idu u crkvu, koj kurac!
- I obavezno čiste cipele ili patike! Pa ulaziš u Božju kuću valjda, zamisli da dođe neko kod tebe u kuću sa blatnjavim čizmama!
- Prekrsti se i na ulazu u portu i pred vratima crkve. Nemoj to da zaboraviš!
- Kupi sveću, ali nemoj neku malu, će se smeju ljudi. Kupi bar one od 35 dinara i zapali sebi za zdravlje, babi ne moraš, dosta sam ja preživela... I upali jednu za deda Žiku, Bog da mu dušu prosti... Ali tamo dole, za mrtvake, nemoj gore, za ove žive, da ti se ne smeje neko.
- Kad sve to završiš, meti neku paru na one slike i ikone, valja se.
- Stani sa desne strane, tamo su muškarci, levo stoje žene.
- Ćuti i slušaj popa i gledaj dole, kad kaže AMIN - ti se prekrsti. Nemoj prvi, možda ga nisi čuo lepo. Opet gledaj druge, da ne štrčiš ko pevaljka u kafani...
- I nemoj da psuješ! Ni naglas ni u sebi!
- I ponesi ona jaja, će se tucate tamo, valja se... Vaskrs...

Klinac koji je već tri puta ponavljao peti razred,pa je sad veći od celokupnog odeljenja, svih tetkica i solidnog broja nastavnika.

Osećajan, uredan, lep, ne pije, vodi zdrav život i ide u teretanu...
Bar ga tako žene zamišljaju.

Al' malo su se zajebale ako misle takvog da smuvaju. Svi takvi muškarci već imaju momke.

Чуло које се најбоље развија дркањем.

Potvrda Ajnštajnove teorije o relativitetu vremena.

Traženje knjiga po kući par dana pred ispit.

Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.

Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.

Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.

Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Prijateljstvo sa moderatorom.

Osoba zbog koje ne moraš da sređuješ sobu, kada treba da dođe kod tebe.

Supstanca koja kad se nađe u krvi znatno povećava dejstvo gravitacije.