Pičkast izgovor koji koriste ljudi kad ih uhvatite da slušaju na primer Cecu, ili šta se već u datoj sredini smatra za neprihvatljivo, šta znam, Brzi, Mocart, Braća Bajići, Vangelis. Kao, ja sam iznad toga, al eto da se spustim dole među vas da vidim šta se radi u nižim sferama duha. Aman čoveče ako slušaš Cecu drekni u svet ja volim Cecu, ja još spavam u njenoj majici! Živi s tim i brani svoja uverenja, šta ima kome da se pravdaš! Seti se da te Arkan gleda, sad dal odozgore il odozdole, zavisi od gledišta. Ne prenemaži se! Ako ti Štraparijada budi leptiriće u stomaku (odnosno leptirčine) drekni to svetu, pali Ladu, pa pravac Krajina, rikni ako ti se riče, rkni ako ti se rkće, grokći na kraju krajeva ako ti se grokće, nemoj da šapućeš u ta svoja sveže bezdlaka prsa. Budi svoj, al ne kako ti Fanta kaže il neka druga pišaćka Nju ejdž filosofije, nego rokaj svoju autentičnost. Ako ti lepo kad čuješ Pomoravske vrbake, to je to, podaj se rodnoj grudi, šta te zabole što ova tvoja prevrnula odma očima pa zabila glavu u tačskrin štrokavi, ko joj jebe mater, ja sam bre grana svaka moravskih vrbaka!

Bez obzira da li ga poznaješ u dušu, znaš na ćao-ćao ili ne poznaješ uopšte, bratić je onaj lik koji jednostavno u trenutku uradi nešto nenormalno i sasvim neočekivano. To može biti brejkdens na žurci u blizini Ekonomskog fakulteta, gađanje prolaznika ribljim uljem ili, pak, sviranje frulice na sahrani komšijinog teleta koje je uginulo usled visoke temperature. Generalno, većina likova voli da smehom proprati sranja koja pravi jedan ovakav lik. Nekako im je drag, nesvakidašanji i drugačiji. Ma, bratić!

Prangija enormnih gabarita. Kurčina koja se ponosnom vlasniku njiše izmedju nogu kao klatno na babinom zidnom satu. Slično kao što na tom satu kukavica kuka kad odzvoni pun sat, tako kuka i partnerka kojoj je odzvonilo posle susreta sa ovim pendrekom. Onaj koji poseduje njihalo strave naziva se tronošcem. Pri njihanju proizvodi zvuk k’o lajt sejber iz Ratova zvezda.

Nadimak za gabaritnog lika. Građen je kao tenk, a graciozan kao da je ruske proizvodnje. Ždere mesište kao što lada niva guta benzin. Ima vrat k'o Palma.

Поред двословне реке у Аустрији, луке у Израелу и имена наше постарије глумице Рине, заштитни знак српске енигматике.

Питај бога шта лечи, вероватно курцобољу...

Dolazak kod nekoga na njegov teren, u njegovo carstvo, tačno tamo gde bi trebalo da je najjači.

Uglavnom se prevaljivanje puta da bi se ogledao sa nekim završava vrlo loše po onoga ko se iscimao, ali opet nekad se i nema preterano izbora. A nekad i nemaš pojma sve dok nije prekasno.

Шантићева песма написана крајем XIX века, актуелна до данашњих дана. Деценијама, једини аргумент државе да спречи одлив становништва из матице. Кад мало размислиш, очигледно да није било добро под Турцима, ни у Краљевини, ни у комунизму, ни у социјализму, а ни сада, у ''демократији'' није ништа боље. Кад сви економски и политички инструменти закажу, власт 'вата на сентименталност и на ''Нема раја без роднога краја''. Али, та књига је давно прочитана...

Израз потиче из старосрпског веровања да је велики син нације Ђоковић Новак избацивањем овог протеина средио своју посрнулу форму и подигао ефикасност тениског џихада на ниво изнад.

С обзиром на богоугодно дејство мањка глутена у исхрани, долазимо до закључка да овим изразом желимо да укажемо на то да неко подјебавањем избацује подјебаваног из устаљеног ритма дисања и самим тим му се усерава у тренутно расположење. Интернет еквивалент подметању глутена би било троловање.

Iskazivanje čuđenja zbog prilepljene etikete, za nešto urađeno “samo” jedanput.

Информативна редакција која се повремено повлачи из наших живота, да би се опет вратила непозвана и дала нам суптилан знак да је нешто опет кренуло наопако и да ће бити срања.

Nasmejano dete trči preko livade, juri leptira i preskače potočić, usput preplaši dva zeca i pticu dok ga u pozadini pozdravljaju ovce. Gleda u svetlo plavo nebo tražeći leptira dok ga obasjavaju savršeni sunčevi zraci. Neko ga doziva, brzo se vraća isto tako neverovatno realno nasmejanim roditeljima koji mu daju jabuku kako bi imalo energije za još trčkaranja na pikniku. U pozadini se čuje neki glas, pojavljuje se slogan na ekranu: “Za bolje sutra!” i skraćenica neke političke partije.

Kurčevitiji, ali ujedno i plašljiviji deo ličnosti. Isplivava na površinu u izuzetnim situacijama, sa preko 2.5 promila alkohola u krvi .
Takozvana naknadna pamet, general nakon bitke, hroničar vremena sa distance i aktivista.
Delegat koji interakciju između uma i druma ostvaruje u zaštićenoj mikroklimi kategorije sa posebnim potrebama za pažnjom spoljašnjeg sveta. Lupa ko otvoren prozor, bez namere da spusti roletne.

Osećaj griže savesti kod Kineskinja kad naprave specijalitet bez riže.

Jedini muškarac koji je drveći ga, dobio sina.

Riječi koje upućujemo sagovorniku kako bi mu stavili do znanja da će ono što je tražio od nas biti sigurno odrađeno. Elem, uvijek u glavi treba imati onu "obećanje, ludom radovanje"

Zaraditi koji dinar. Paćenički doduše.
U najviše slučajeva radom na dnevnicu.

Čovek koji u svakom trenutku zna šta hoće, ali ne zna kad je trenutak.

'Ajmo u kafanu.

Од система, од људи, од живота.

А борио се свим расположивим снагама. Чирокана и мартаја, зихернадла и анархија. Житије достојно Сида Вишиса и Боба Гелдофа. Челом на пендрек, пљувачком на естаблишмент, урликом на политички говор. Алкохолом против депре, дрогом против бесмисла. Отмицом против отмичара.

Па и данас би накострешио оних преосталих 12 длака на ћелавој лобањи, гурнуо контејнер на марицу, показао средњи прст монарху, премијеру, патријарху. Све то и даље лежи у њему, али више не излази напоље. Демони вршљају и сада подривају његов (нервни) систем изнутра.

Није мртав, али неће још дуго.

Трикови типични за онај специфичан део популације који сви врло радо називамо родитељима. Свима је познато лукавство и мудрост коју поседују наши старији када смо ми у питању, јер, били су и они клинци, јелте?

А такође постајеш свестан какав си упишанко био као клинац кад си покушао да зајебеш ћалета да нема родитељског, а он ти прца учитељицу, што си сазнао тек након развода, ал' јебига, батине си ипак добио.. Не сме се лагати, јер ко лаже, тај и краде, а ко краде, тај је наркоман, а они не бирају начин да дођу до дроге, тако да ће им и убиство представљати прескакање ластиша. Капираш?

А сад. Одрастањем се човек мења, а са човеком и његов ментални склоп. Тако данас можете видети људе којима је лицемерје, нешто попут заната. Живе од тога. Да не прозивам сада Вучића. Ова метода је све више заступљенија и еманципованија, а самим тим има и свестрану улогу, тако да је не користе само родитељи, него се може видети и у браку, на фудбалу, испред школоског вецеа у ком те је директор ухватио како Милици из трећег два поправљаш водокотлић, итд итд итд..

Дакле, када дођете у ситуацију да одговарате на питања, а иследник уз сваки Ваш одговор додаје 'кажеш' будите уверени да сте проваљени и то је евидентно. Свако даље извлачење доводи до батина, развода или можда чак неке друге консеквенце, у зависности од облика заједнице.

Али такође ту постоји и је'на цака. Може то бити и шатро испитивање, не би ли се Ви сами одали јер је тако интересантније.