Девојчица у разреду у коју су, ако је лепа, сви неко време потајно заљубљени и плаше се да јој приђу, а ако није, онда је се плаше јер може у зубима да их носи и тешко њима ако нападну некога кога она узме под заштиту. Тренира рукомет, кошарку, карате, или женски фудбал. Одбојку или тенис никако, то су женски спортови без контакта.

Није се карминисала ни испробавала мамине салонке, она је играла фудбал са дечацима у крају и тукла се са њима често побеђујући. Дечаци цене код ње што је неустрашива и ОК друг, што не кмечи сваки пут кад је неко штипне, удари или само задиркује, као што раде остале девојчице. Никад не носи хаљинице јер су непрактичне. Обично је она та са којом се прво пољубе или имају прво сексуално искуство. Кад се у пубертету заљуби, не може дуго да крије емоције, одлази право код њега да му то и каже. Не вреде упозорења другарица да се "то тако не ради, да не треба она прва да приђе и да осваја, мушкарци су визуелне животиње и ловци, мора да се дотера и да им привуче пажњу, да они њу пожеле и да крену у лов". Иде срцем на терен и главом кроз зид, због чега је онај у кога је заљубљена избегава и сажаљева, а она и даље покушава, надајући се да ће га искреношћу љубави освојити. Прва зове, шаље поруке и оправдава га кад јој не одговори уместо да одустане.

Схвата да су исте оне мале цмиздравице завртеле памет другарима који су их пре тога исмејавали или презирали. Сада им она служи само као раме за плакање и тетка Савета која ће им као ортакиња из женског угла рећи како да освоје дотичне шипарице. Женственост је на цени, а oна остаје у запећку. И даље се мушки држи и прави се да је све то не погађа, сама је, али уздигнуте главе. Ако се у познијим годинама несрећним случајем загрејала за неког од својих најбољих другова, одбацује понос и спремна је да постане "другарица за испомоћ" кад год је потребно, али овога пута лажући о својим емоцијама и правећи се да ни њој, као ни њему, то ништа не значи, сећајући се тинејџерских понижења.

Karakterna slina. Rek'o pa porek'o. Ne drži datu reč. Postoji još izraza za takvo ljigavo stvorenje, ali nije zavredelo više pažnje.

I čest manevar akterki porno filmova, sa nepoznatim doprinosom u kvalitetu istog.

Godišnje doba koje traje par nedelja pre i par nedelja posle grejne sezone.

Lik/riba koja u igraonici "pušta" i "zatvara" "vreme". Dakle reguliše početak i kraj igranja za određenu svotu novca.
Odnosno, smara se po ceo dan i noć na soniju, popravi svoje poznavanje psovki i svađa se sa klincima kad jebavaju džojstike.
Obično ima čudne nadimke.

Momenat superiornosti dostupna i običnom smrtniku u momentu kad pred sobom ima tastaturu.
To su muda od čelika jer čak i kad te neko šutne u njih ne boli.
Muda koja umesto nakurnjaka štiti pseudonim, s tim mudima imaš muda da kažeš sve ono što utelovljen ne spominješ čak ni pijan. Ona su oličenje tvoje demokratske misli.

Virtualna muda daju ti krila!

Користи се у два случаја.

1. Да забранимо пролаз некоме.

2. Да похвалимо некога да је бољи од осталих и да треба да се прекине такмичење јер боље од њега не море, па да га јебеш.

Policijski auto u noćnoj smeni.

Уравнотежен, Одмерен, Изнивелисан
Алкохоличар са искуством

To je kada milioni ljudi gledaju 22 milionera kako šutiraju loptu.

Плата која легне на време.

prvi koji je u Srbiji primenio carski rez, 1389-e.

Najbolji primer simbioze biljnog i zivotinjskog sveta.

Način života u Srbiji. Sve što nam ostane od slave jedemo narednih godinu dana.

Još jedan od razloga zašto se pojedini vozači odlučuju da kupe jugića, keca ili floridu.

Jebiga, nisu samo troškovi registracija, benzin, TNG, voskarinje školjke, bešumna klima... delovi su u pitanju.
Samo ti vozi druže moj tvog opela, pežoa, renoa, nije mi krivo... Ma dabogda ga vozio i sto godina... Ali! Pumpa za vodu - 350 evra, titanijumsko crevo od 3,5 inča - 225 evra, gumice - 56 evra... i da ne nabrajam.
A ti mene i moju floridu potkecuješ? Moj AUTO? MOG FERARIJA?
Neka, neka. Setićeš se tvojih podrugljivih reči: Hehehe, komšo, je l' delovi nabavljaš kod Miloša na trafiku? Je l' ti daju svećice umesto kusura?

Ne daj Bože da ti ode menjač ili klipovi, ne zovi me prijatelju, ne želim da ti budem žirant. OOOOPREM TI GA!!!

Назив за једну врсту `ексцентричних` девојака.Заиста немам жељу никога да увредим али `поскоци` су свуда међу нама.То су обично студенткиње које су дошле из далеких `предграђа`,како саме воле да кажу, на студије у `велики` град,па после само 2 месеца студирања КАО познају све битније људе са факса и само их гледаш како поскакују од једное до друге особе не би ли добиле мало пажње и показале својим другарицама из далеких предграђа како познају `неке битне фаце`.Такође када се лате било каквог посла у граду,нпр конобарисање,`поскоци` жељни доказивања пред самим собом иду од стола до стола,задржавају се тек толико да чујеш како је позвана на неки рођендан или журку.Углавном локације где и сам знаш да `сви дебили биће тамо`.Срећу се такође по студентским домовима где цео дан проведу куцајућу од врата до врата на `ето тако само да ТИ знаш како сам ја` и како је страва све око мене...
Познате су по томе да поставе `самоодговарајуће` питање типа `Знаш да сам јуче била са оним из 115-ке на базену?` где твој одговор и није толико битан...

Реже, штипа, убија колико је хладно. Имате осећај као да вам неко зарива зубе у кожу. Што би наш народ рек'о пингвинима јаја отпадају.

U očima majke sve zle gene pokupio. Ona se trudila da od tebe napravi čoveka, kao malom ti kupovala slikovnice, bojanke i bojice, učila te da brojiš i pišeš slova, a ovaj, kako ona voli da ga naziva, od malena krenuo da ti daje da menjaš gedoru, učiš šta je burgija za drvo, šta za metal, a šta za beton, razlikuješ gužvajući i običan tipl, poznaješ šrafove po M oznaci i sl. Ona te spremala da budeš školovan čovek, jurila te da učiš, pišeš domaći i imaš uredne sveske. Naravno, ćale je tu bio da ti napiše opravdanje kako si imao zauške, a on te u stvari odvukao na Savu da jurite soma pet dana.
Od prvog dana majka je strepela da ne povučeš onu njihovu hajdučku krv.

Fudbalski izraz koji se koristi kako bismo obavestili saigrača da mu protivnički igrač dolazi s leđa, ali zašto ono "mala", nikad mi neće biti jasno.

Ponovni odlazak u prodavnicu po zaboravljeni artikal. Dešava se uglavnom muškarcima koji su poslati da kupe više od pet artikala, a da tu ne spadaju pivo, cigarete i nešto slatko.

Nedosanjani san kafića, klubova i drugih fensi mesta za provod. Normalno, nikad čist stolnjak. Normalno, za stolom sve četiri različize stolice. Normalno, aluminijumska piksla (sa staklenim gosti razbijaju glave). Normalno, gazda i kelner su jedna te ista osoba i, takodje normalno, iz kuhinje miriše gulaš. U početku se ne vidimo od dima, a kasnije... Ni ne pokušavamo da se vidimo.
Šteta što je takvih mesta sve manje.