Srpska verzija šopinga. Uđeš u radnju i šokiraš se cenama!

Ne baš najnoviji trik marketing industrije. Pokušaj atentata na političara je isto što i snimanje pornića i silikoniranje sisa kada ti muzička karijera krene silaznom putanjom, tuča sa mužem kada vam propadne holivudski blokbaster, slike novorodjenčadi Tom Kruza i Nikol Kidmen ili drugih poznatih u svetu šou-biznisa.

Pokušajem atentata udara se na slabu tačku opšte pravdoljubivosti. Ovim činom inicira se da je nesretnik koji je umalo likvidiran (a niko od nas ne želi da bude likvidiran) zagrebao tamo gde se ne dira, saznao nešto opasno, rekao nešto o čemu razumni i kukavice ćute - ali on se ne plaši, spreman je na žrtvu radi opšte dobiti i blagostanja, jer taj koji diktira atentate prirodno je zao i on je na pogrešnoj strani, čime je žrtva atentata automatski stavljena na našu, a to je uvek dobra strana..

Procedura je vrlo jednostavna : iscenirani pucanj koji je promašio, diverzija na vreme otkrivena, saobraćajna nezgoda na vreme sprečena hitrom reakciom heroja - spasilaca. Počinitelj tradicionalno ne biva uhvaćen, ili na duši ima dovoljno greha da mu se i taj jedan može bez griže savesti natovariti. Glavni akter svega ovog je random zlikovac na jdnoj, i premijer, predsednik, opozicionar..Koji trenutno zbog raznoraznih malverzacija trpi pad popularnosti na drugoj strani. On je mučenik, borac za naša prava, progonjeni, potlačeni, svetac, nesebični junak, i mi ga volimo, ne damo ga silama terora i mraka jer ko će nas onda braniti? On je vitez u oklopu, taličan, neće ga smrt, ovo će ga samo učiniti jačim, umrite dušmani! Opraštamo mu sve, od zloupotrebe položaja pa do sodomije u vc-u škole za decu sa posebim potrebama.

Ostalo su sitnice - naslov u novinama i osamdeset tv priloga dnevno.

Kritikovati nečija dela i nedela u cilju da ih više ne ponovi, uspostavljanjem sopstvene misli kao temelja daljeg uzdizanja ličnosti tj. nešto kao vaspitavanje sa represivnom merom pokude.
Pokuda je odvajkada sinhrono plivanje vaspitavanja, žene su se uvek bolje snalazile u tim verbalnim disciplinama jer su muški više za, da se tako duhovito izrazim, osetljivije metode.
Uz dosta treninga kuđenje postane zvocanje, ovo važi za oba pola.

On jebe! Nekrunisani kralj među svim orbitima, Bog svih žvaka!
Kakve dinje, kakvi eukaliptusi, kakve pičke materine!
Njegovo božanstvo je toliko moćno da ga čak ni stručni naziv (spearmint), koji se žargonski lagano može umiksovati u nekakvu sprdnju, nije uspeo ukaljati i osporiti titulu.
Zovu se još i "Švalerske žvake", što će reći da su mu na dobijanju ove titule doprineli švaleri, kojima je ovaj orbit obavezan rekvizit.

Uobičajena rabota seljaka svih nadmorskih visina. Izvade nove op'nke iz najlona, uzmu makaze za orezivanje vinove loze ili sekiricu za dekapitovanje petlova, kvački i ostale pernate živine i jednim kratkim potezom presecaju kaiš sa sve kopčom kao babica pupčanu vrpcu. Odstranjeni gumeni patrljak koriste lokalne vidovite babe za spravljanje kvalitetnih anti-urok amajlija.

Ukoliko bi se selja pojavio pred zadrugom sa neobrezanim op'ncima dobio bi momentalno ciglom ili pivskom flajom po rumenilu. Delovao bi kao Boki trinajes' koji je pod punom opremom sa roze helankama i ženskim šeširom okićen prigodnim cvetnim aranžmanom banuo u zatvorsku teretanu.

Dodatni razlog za kastraciju opanaka je otežano zakopčavanje kaiša preko debelih vunenih čarapa, a ako su nezakopčani kaiš landara po blatu i kravljem izmetu pa se lone i čarape kaljaju. Neka istraživanja genoma brđana su, pak, pokazala da je nakon poslednjeg ledenog doba došlo do ukrštanja sa medvedima na visokim obroncima Tare, Prokletija i Šar-planine, te da su stopala potomaka ovih ljudi posebno osetljiva na vezivanje gumom i metalom.

A i kad razmisliš, za koji će im andrak taj kaiš?

Sve deblje liste u kladionicama

U neodređenom vremenskom periodu spremati se za određenu akciju. Nameravati. 'Vatati zalet. Planirati. Nakanjivati se.

Inače, glagol iz naslova nema ama baš nikakve veze sa reči merak - a kako bi nasumična individua vrlo olako mogla doći do, naizgled, sasvim opozitnog zaključka - već svoje jezičko korenje vuče iz imenice "namera". Šaznam. Možda za sto godina budemo govorili i račiti se, takav je tempo savremenog života...

Konstatacija za narodnog poslanika koji se obogatio za vreme trajanja mandata glasajući u skupštini.

Prirodan proces u organizmu nakon čašice domaće rakije.

Tabu tema.
Sinonim za nešto o čem' se ne smije pričati, ni pod razno!
Svi znaju šta je u pitanju, al' bolje da se ne priča o tome. Najlakše je iskoristiti ove tri nevine riječi, čime će većina kojoj se obraća shvatiti značenje, a eliminisaće se ona grupa koja i ne treba da zna za to.

Njemu malo fali. On se zajebava. On radi stvari koje drugi ne bi smeli ni za dva života. Nije ložana, ali može se pogrešno protumačiti da jeste. Buntovnik je, ali sa razlogom. Samo želi da pokaže da mu ništa nije problem i da ne preza ni od čega.

Pitanje koje postavljaju članovi uže i šire familije , a u cilju da ti stave do znanja da znaju da se nešto dešava u tvom ljubavnom životu. Od presudnog je značaja za tvoje psihičko zdravlje da prvi put odgovoriš adekvatno na ovakvu provokaciju jer te to može spasiti od daljeg smaranja rodbine koja nema šta da radi (u pauzama serija), pa se raduje svakom traču.

    Име за особу за коју нико не зна где је, мада уопштено знају колико му треба да дође.
    По узору на свемирску сонду Војаџер која је већ икс пута напустила Сунчев систем, зато што се научници још нису договорили где је граница Сунчевог система.

По неком неписаном правилу кажу да сваки мушкарац има само две жеље:
-Да добије возачку дозволу
-Да му је врате ако му је којим случајем одузму
Али проклети здравствени преглед је ноћна мора коју је неопходно одсањати до краја и представља спону између човека и возачке дозволе. И сваки пут је исто.
Одеш савршено здрав, имаш око соколово попут сопствене жене кад са 15 метара види црну женску длаку на црном сакоу, мирноћу неурохирурга и крвни притисак новорођенчета. Али чим болничарка на пријему каже колико коштају та четири мрљава печата падне ти мрак на очи; руке ти се тресу као шејкер у скупштинском ресторану а притисак скочи као цена нафтних деривата после избора.

Koliko puta ti se desilo da kada čuješ ovaj zvuk u gradskom prevozu, počinješ da se hvataš za telefon u nadi da tvoj telefon zvoni? Koliko si puta dobio lakat od nekog oko sebe zato što taj isti misli da je njegov telefon zazvonio? Kada bi podigao pogled video bi da svaki drugi trenutni stanovnik busa poteže za džepom sa istim razlogom kao i ti. Svi imaju istu melodiju. Istu. Svi. Isti.

Bojiš li se da promeniš melodiju kako te ne bi drugi osuđivali? Bojiš li se da promeniš mišljenje, jer nije opšte? Jer ne misle svi tako?

Naravno, lepo je u sredini jer je toplo. U gužvi ljudi. Međutim svako mišljenje je bolje nego nikakvo. Ili nametnuto. Ili ćeš do Sunca ili do pakla. Tamo je toplo takođe. Čak i toplije.

Ipak, kad bolje razmislim, možda je bolje da tamo ostaneš. Jer, što više ljudi ima u sredini, toliko je lakše se odvojiti. I biti primećen. Bolje po mene. Ali i po one koji nameću mišljenje sredine. Što više ljudi stoji na dasci njegovih mišljenja, to je taj stabilniji iznad provalije. Jer živi od tebe. Od mediokriteta koji stoji u mestu.

Sve je na tebi.

         Човек? Шта значи то? Ходати на две ноге? Имати моћ говора? То може и папагај. Бити паметан? Не баш. Човек је нешто друго. Нешто што га раздваја од осталих животиња.

         Снег до колена. Више не хладан, осећај се ко зна кад изгубио у мојим ногама. Ипак, оне саме иду. Без икакве везе са главом, оне раде свој посао. Глава пуна мисли. Да пукне! Оне лете без икаквог реда, сударајући се са оштрим албанским ветровима, који попут жилета режу месо претећи да оголе кости. Тишина у маси као на каквом спроводу. Сами себе пратимо до гроба, без икакве наде да ће нас нешто окренути од смрти. Чују се само фијуци ветра и снег под нашим ногама. Понекад нека псовка. Псују људи цара, краља, судбину, себе, све живо и мртво. Псују Бога, од кога такође траже помоћ, Сунце које их не греје ко зна од кад, хлеб кога немају...
         Ах, хлеб... Сладак ли је кад га мајчине руке умесе... Горак ли је кад је сузама заливен, онај војнички. Обично парче испеченог брашна са водом, служи само да те држи још мало пре него ли ти метак пресуди. Еее, да је бар тог горкога. Па нек је као пелин, само да црева не завијају као изгладнели курјаци у планини. У себи псујем краља, куд нас не поведе у лето преко ових планинчуга, бар да траву пасемо као и друге овце, не да гладни идемо на клање. Ветар кида месо.
         Паде мрак. Скупљен крај једног палог дебла које ми служи као јастук не могу да склопим очи. А волео бих. И да их не отворим више. Тако је лакше, велим себи. Жмурим и гледам своја стада. Расута по зеленим ливадама, док ја наслоњен на стару крушку грицкам травку. Једно немирно јагње трчкара около, долази до мене да ме оњуши. Храбо ли је, и радознало. Гледа ме крупним очима и заблеја. Мајку му, као да га чујем. Опет. И опет? Отварам очи. И опет га чујем. Полудео си, Милораде, велим себи и склапам очи опет. Ма чујем га ја, него шта! Да ли га Радован чује? Радоване, буди се. Буди се, лудаче! Еее, Радоване... Сутра ћу му крст направити. И попу ћу дати очев сат да га опоји. Ама, одакле се чује ово јагње?! Кроз шуму и мркли мрак пратим звук. Колиба. Арнаутска. Узимам пушку и приближавам се полако. А сав дрхтим, кој сам мој пошао сам. Будала. Кад ме виде Арбанаси готов сам. И нека. Кроз прозор допире слаба светлост лампе. Јагње све јаче запомаже, осећа да се гладни курјак приближио. Шкрипа врата ме пресече и брзо дигох пушку спреман да опалим. Из топле колибе изађе жена. Млада, нема више од шесн'ест. Да ли је ово дело Нечастивог? Да ли ме Бог куша? Девојка стаде и престрављеног лица гледаше ме. Као јагње свог изгладнелог вука. Чекајући да је режећи ухватим и раскомадам оштрим очњацима. Држала је нешто у рукама, стезала га уз груди као највредније благо. Јагње се драло. Гладан сам, његови ме крици терају да га закољем и поједем живог ту, одмах. Девојка, без икаквог звука, слеђена, крупним очима ме је гледала. Ах, како боли тај поглед, више од промрзлих ногу и швапског олова. Дете заплака. Скренуло је поглед младе Албанке са мог лица и она му шапну нешто, љуљавши га ту сама, незаштићена. Јебеш ово, Милораде. Враћај назад. Јагње утихну.
         Умро сам сутрадан. Нађоше ме како седим на оном деблу поред Радована гледајући према колиби. И поп ме опоји док нас затрпаваше снегом. Ко би рек'о, покварена матора јајара је за џабе то урадила.
         
         Човек? Да ли животиња, курјак ил' ја'ње? Да ли нешто... Ако сам не видиш, не умем ти ја то објаснити, синовац.

Poseban sto na svadbama, rođendanima, krštenjima i ostalim veseljima za kojim sede samo najstariji članovi porodica. Posebno odvojen, na idealnoj udaljenosti od promaje, glasne muzike, pijanog kuma i onih bučnih čupavaca što tresu glavama i puše sumnjive cigarete. Iz poštovanja.

Matorci koji se useljavaju u starački dom.

Deo tela na koji predizborne kampanje ne ciljaju.

Prepraviti, popraviti i zakrpiti tako da se u najboljem slučaju raspadne ili zabaguje pri prvom sledećem korišćenju. Prvi sledeći profesionalac koji dođe u susret sa rezultatom skarabudženja će se pitati kako je to ikada radilo, ili ako se radi o električnom uređaju, kako nikog još nije udarila struja.