По неком неписаном правилу кажу да сваки мушкарац има само две жеље:
-Да добије возачку дозволу
-Да му је врате ако му је којим случајем одузму
Али проклети здравствени преглед је ноћна мора коју је неопходно одсањати до краја и представља спону између човека и возачке дозволе. И сваки пут је исто.
Одеш савршено здрав, имаш око соколово попут сопствене жене кад са 15 метара види црну женску длаку на црном сакоу, мирноћу неурохирурга и крвни притисак новорођенчета. Али чим болничарка на пријему каже колико коштају та четири мрљава печата падне ти мрак на очи; руке ти се тресу као шејкер у скупштинском ресторану а притисак скочи као цена нафтних деривата после избора.

Koliko puta ti se desilo da kada čuješ ovaj zvuk u gradskom prevozu, počinješ da se hvataš za telefon u nadi da tvoj telefon zvoni? Koliko si puta dobio lakat od nekog oko sebe zato što taj isti misli da je njegov telefon zazvonio? Kada bi podigao pogled video bi da svaki drugi trenutni stanovnik busa poteže za džepom sa istim razlogom kao i ti. Svi imaju istu melodiju. Istu. Svi. Isti.

Bojiš li se da promeniš melodiju kako te ne bi drugi osuđivali? Bojiš li se da promeniš mišljenje, jer nije opšte? Jer ne misle svi tako?

Naravno, lepo je u sredini jer je toplo. U gužvi ljudi. Međutim svako mišljenje je bolje nego nikakvo. Ili nametnuto. Ili ćeš do Sunca ili do pakla. Tamo je toplo takođe. Čak i toplije.

Ipak, kad bolje razmislim, možda je bolje da tamo ostaneš. Jer, što više ljudi ima u sredini, toliko je lakše se odvojiti. I biti primećen. Bolje po mene. Ali i po one koji nameću mišljenje sredine. Što više ljudi stoji na dasci njegovih mišljenja, to je taj stabilniji iznad provalije. Jer živi od tebe. Od mediokriteta koji stoji u mestu.

Sve je na tebi.

         Човек? Шта значи то? Ходати на две ноге? Имати моћ говора? То може и папагај. Бити паметан? Не баш. Човек је нешто друго. Нешто што га раздваја од осталих животиња.

         Снег до колена. Више не хладан, осећај се ко зна кад изгубио у мојим ногама. Ипак, оне саме иду. Без икакве везе са главом, оне раде свој посао. Глава пуна мисли. Да пукне! Оне лете без икаквог реда, сударајући се са оштрим албанским ветровима, који попут жилета режу месо претећи да оголе кости. Тишина у маси као на каквом спроводу. Сами себе пратимо до гроба, без икакве наде да ће нас нешто окренути од смрти. Чују се само фијуци ветра и снег под нашим ногама. Понекад нека псовка. Псују људи цара, краља, судбину, себе, све живо и мртво. Псују Бога, од кога такође траже помоћ, Сунце које их не греје ко зна од кад, хлеб кога немају...
         Ах, хлеб... Сладак ли је кад га мајчине руке умесе... Горак ли је кад је сузама заливен, онај војнички. Обично парче испеченог брашна са водом, служи само да те држи још мало пре него ли ти метак пресуди. Еее, да је бар тог горкога. Па нек је као пелин, само да црева не завијају као изгладнели курјаци у планини. У себи псујем краља, куд нас не поведе у лето преко ових планинчуга, бар да траву пасемо као и друге овце, не да гладни идемо на клање. Ветар кида месо.
         Паде мрак. Скупљен крај једног палог дебла које ми служи као јастук не могу да склопим очи. А волео бих. И да их не отворим више. Тако је лакше, велим себи. Жмурим и гледам своја стада. Расута по зеленим ливадама, док ја наслоњен на стару крушку грицкам травку. Једно немирно јагње трчкара около, долази до мене да ме оњуши. Храбо ли је, и радознало. Гледа ме крупним очима и заблеја. Мајку му, као да га чујем. Опет. И опет? Отварам очи. И опет га чујем. Полудео си, Милораде, велим себи и склапам очи опет. Ма чујем га ја, него шта! Да ли га Радован чује? Радоване, буди се. Буди се, лудаче! Еее, Радоване... Сутра ћу му крст направити. И попу ћу дати очев сат да га опоји. Ама, одакле се чује ово јагње?! Кроз шуму и мркли мрак пратим звук. Колиба. Арнаутска. Узимам пушку и приближавам се полако. А сав дрхтим, кој сам мој пошао сам. Будала. Кад ме виде Арбанаси готов сам. И нека. Кроз прозор допире слаба светлост лампе. Јагње све јаче запомаже, осећа да се гладни курјак приближио. Шкрипа врата ме пресече и брзо дигох пушку спреман да опалим. Из топле колибе изађе жена. Млада, нема више од шесн'ест. Да ли је ово дело Нечастивог? Да ли ме Бог куша? Девојка стаде и престрављеног лица гледаше ме. Као јагње свог изгладнелог вука. Чекајући да је режећи ухватим и раскомадам оштрим очњацима. Држала је нешто у рукама, стезала га уз груди као највредније благо. Јагње се драло. Гладан сам, његови ме крици терају да га закољем и поједем живог ту, одмах. Девојка, без икаквог звука, слеђена, крупним очима ме је гледала. Ах, како боли тај поглед, више од промрзлих ногу и швапског олова. Дете заплака. Скренуло је поглед младе Албанке са мог лица и она му шапну нешто, љуљавши га ту сама, незаштићена. Јебеш ово, Милораде. Враћај назад. Јагње утихну.
         Умро сам сутрадан. Нађоше ме како седим на оном деблу поред Радована гледајући према колиби. И поп ме опоји док нас затрпаваше снегом. Ко би рек'о, покварена матора јајара је за џабе то урадила.
         
         Човек? Да ли животиња, курјак ил' ја'ње? Да ли нешто... Ако сам не видиш, не умем ти ја то објаснити, синовац.

Poseban sto na svadbama, rođendanima, krštenjima i ostalim veseljima za kojim sede samo najstariji članovi porodica. Posebno odvojen, na idealnoj udaljenosti od promaje, glasne muzike, pijanog kuma i onih bučnih čupavaca što tresu glavama i puše sumnjive cigarete. Iz poštovanja.

Matorci koji se useljavaju u starački dom.

Deo tela na koji predizborne kampanje ne ciljaju.

Prepraviti, popraviti i zakrpiti tako da se u najboljem slučaju raspadne ili zabaguje pri prvom sledećem korišćenju. Prvi sledeći profesionalac koji dođe u susret sa rezultatom skarabudženja će se pitati kako je to ikada radilo, ili ako se radi o električnom uređaju, kako nikog još nije udarila struja.

Višegodišnje uzaludno studiranje u drugom gradu na račun roditelja.

Vremenski period , kada SAD ne bombarduje nijednu državu.

Универзални назив за регистровање неког спољног утицаја помоћу било ког чула, користи се пречесто уместо глагола осећати.

Čovek koji mehanički radi sve. Žice mu nisu povezane sa mozgom, ne razmišlja.

Kad malo bolje i pogledaš, pa kad i da stigne da razmišlja. Stres, haos na poslu, šef, busplus kontrola, neplaćeni računi, saobraćajna, žena i deca... Ma, idi bre. Dobro su još i normalni.

Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.

Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.

Kad se kupi nesto preskupo, i kad treba da se proda, teško se prodaje. Jadac. Zajeb. Žešći zajeb, i trenutak kad bi sam sebi oko iskopao. Najćešće kad se pokušava prodaja automobila, bunde ili mobilnog telefona.

Deda vs šumeća tableta vitamina C

Има ли шта теже него наследити живу легенду, икону Манчестер Јунајтеда, човека који је поставио највише стандарде у тренерском послу, и стати за кормило једног таквог клуба? Наравно да има али је и ово крајње деликатан задатак и прегнуће.
Наследити најбољег од оног ко попуњава упражњено место захтева максимално залагање, срце на терен и новчаник дебљине Дачићевог подбратка - осим ако ниси грађен к’о Чавић и лепушкаст к’о Ален Делон, онда ти је свеједно да ли ти је претходник био Ферги или Кратко Останић.

Као и "обични" вињак (који није ни по чему обичан, морамо признати), Вињак 5 је софистицирано, високо рангирано, а опет приступачно пиће.
Може да победи сваког Џека, Вокера, Балантајнса одмах у старту.
Такође, халуцинације и степен усвињења Вињаком пет се много "господскије" манифестују на тест субјекту. Он се више не дерња на сваки народњак већ бира само најбоље, оне које дирају у срце. Ватрени Звездаш када попије три деци Вињака 5, на Бобанову песму: "Маракано, маракано.." само одмахне главом и у себи помисли на "Два галеба Бела" од Шабана.
Када се упишаш усвињен Вињаком 5, не упишаш се ко стока пијана, већ се упишаш достојанствено и господски, још ти буде драго што си се упишао.
Постоји још једна разлика. Кад попијеш Петицу, обичан Вињак никада неће моћи да изазове ону срећу у теби па ћеш жудити за петицом све више и више. Као дете које је након литара и литара Пепсија пробало Кокту и скапирало онај тајанстсвени рески наговештај другачијег.

Почетак не тако лепог излагања човека који ти има саопштити низ лоших ствари спакованих у једну и евентуално две реченице, изазивајући срчану аритмију и упалу дебелог црева. Велико прељевање на малом простору.

Izraz nastao od auto-komponente, zupčasti kaiš. Kada je dobro nazubljen kaiš, automobil radi kao nov, međutim kada kaiš preskoči jedan ili više "zuba" onda nastaje problem u radu motora, može čak i totalno da zablokira.
Prezubljivanje se u narodu koristi da se objasne iznenadne promjene ponašanje neke osobe.

Devojka koja te uvek prva startuje.

Баскеташки сленг, односи се на поене чија је бројна вредност већа од десет, кате мрзи да кажеш шеснес него само кажеш шес.