Изражавање дубоког несимпатисања неког (не)покретног облика бивствовања. Овај израз има потпуно исто значење као да сте рекли шта заиста не можете (не могу да поднесем, сварим, смислим, па по жељи додати шта или кога), али зашто бисте губили време на тако нешто, кад можете за то време да отпијете гутљај пива или рифрешујете још једном страницу свог нолајферисања?
Било да је у питању лик који је у пекари испред вас наручио празан бурек, високофреквентан глас Лее Киш, или нешто једанаесто, подразумева се да са ове три дубокоумне речи хејтујете исте. Па, ако је вама логично, зашто не би било и вашем саговорнику? Хе, хе.

Ситуација кад те другови воде кући пијаног жени на врата у раним јутарњим часовима. Знаш и сам да ћеш се много боље провести ако се придружиш Младићу, Шешељу и екипи него ли да сносиш казнене посљедице које ти твој кућни судија одреже.

На секс заворави у наредних мјесец дана сигурно, одреци се куване хране на двије седмице, а и оно мало отпадака од неких претходних оброка што нађеш испод буђи негдје у ћошку фрижидера буди сигуран да ће ти скочити на нос од непрекидног звоцања у ком си главна тема ти, у улози дебеле килаве свиње која није у стању да се исконтролише, па да макар једаред кући дође у стојећем положају.

Буди сигуран да ништа од нормалне конверзације нема на неке дуже стазе и да ћеш се хиљаду пута покајати што си ријешио да тада уз "коју чашицу" више одмориш од свакодневних брига које живот носи.

Matematički Ajnštajn, večita Miss Univerzuma inteligencije, psihički lavirint iza pulta.

Minimalna količina centimetara u gaćama, koju iziskuje određena riba.

Устаљени изговор кад некоме нећеш да позајмиш паре.

Човек мистерија.

Нико не зна како он изгледа. Нико га никада није видео. Знамо само да је фудбалер, а инсајдер је недавно добио информацију да игра за Фјорентину. Чак и да је то истина(власти нису провериле ову информацију), нико живи под капом небеском не зна да наведе ниједну утакмицу на којој је он играо. Иако понекад његово име изађе у новинама, то је увек само име, никада слика или нешто више. Иако је вечити кандидат за репрезентацију, за њу никада неће играти јер се тиме обесмишљава његово постојање.

Он није Фејса, који је неприметан и кад игра. Он није Бамби, који је итекако приметан и којем псујемо матер ћопаву сваки пут кад шутне. Он је Никола Гулан, који вреба из сенке и пије чај, или шта већ ради. Он је онај лик из кримића који се појављује само у причи других ликова и за којег си апсолутно сигуран да стоји иза свега што се дешава у филму. Али то нећеш сазнати кад одгледаш филм, јер он увек остаје у лакој измаглици тајновитости.

Вечита претња за репрезентативце на свакој позицији, пошто нико не зна на којој он тачно позицији игра. Не д'о Бог да не слушаш шта ти селектор каже, иначе ће одма да зове Николу Гулана. Легенда каже да је једном и покушао, али да је играч већ на коленима молио за милост, па није било потребе да се каже да уопште нема његов број у именику.

Заправо, сва је прилика да он уопште ни не постоји, већ да је измишљен ради бољег функционисања система.

Majstor koji dođe u kuću da popravi jednu sitnicu, a ostane čitav dan. Uglavnom, sati i sati predavanja o muško-ženskim odnosima, kladionici, sportu i politici. Pokretna enciklopedija, samo što nije ukoričena, već nosi radni kombinezon.

Ultimativni stadijum jebačkog umeća. Neumorni tukidid. On to radi triput zaredom, a ne izranja na površinu. Stoji krut sve vreme, tamo unutra. Ne diše. Čeka. I posle kraće pauze jebe ponovo. Slava jego na zemlji i na nebesjeh! Amin!

Mitski lokalitet varirajuće veličine, smešten negde između levog i desnog testisa svakog ljudskog primerka koji iste i poseduje, gde se za razliku od mejnstrim Holivuda i nešto manje mejnstrim Bolivuda ne pokazuje ni najmanji stepen zainteresovanosti za postizanjem čak i delića brojeva koje postižu pomenuti filmski giganti. I dok se, na primer, u moćnoj imperiji pokretnih sličica sa Zapada godišnje prosečno snimi oko 600 (slovima: šest stotina) starih/novih naslova, što je za oko 400 usranih i obavezno 4-časovnih govnurdi sa pevanjem i igranjem manje nego u ciganski produktivnoj sestri- industriji iz daleke Indije, u filmskoj kući iz naslova ne snimi se niti jedan jedini film. Zapravo, u celokupnoj istoriji ove kompanije zabeleženo je tek nekoliko produkcija od kojih su sigurno najnezapaženije one zvučnih imena Boli me kurac šta ste radili prošlog leta, Stani ili će moj kurac pucati i Kitanik 3-D. Lucidni reditelji pomenutih ostvarenja su bili toliko raspoloženi da ih snime da na kraju to i nisu učinili. A i glumce je, realno, baš mnooogo zaintrigirao scenario.

Ae, štagod...

Dok je u JNA bila zabranjena tuča, kao i svaki vid nasilnog fizičkog kontakta između starešine i vojnika prašinara, ovo je bio jedini legalan način da se čvarku visoke klase najebeš majke i to pred celom kasarnom.

Sam čin oficirske kocke podrazumevao je skidanje uniforme da se ne zna čin, okruživanje vojnicima iz cele kasarne i prikrivanje učesnika same borbe od znatiželjnih očiju visokih oficira.

Tuča je prolazila u apsolutnoj tišini i bez navijanja dok bi gubitnika sklanjali sa strane i polivali vodom dok ne dođe sebi, a pobednik je ćutke oblačio svoju uniformu i šeretskim osmehom odlazio sa mesta događaja dokazavši svoju teoriju da je on u pravu i time pobedio u raspravi.

Jedino pravilo oficirske kocke je bilo da nema udaraca u lice,da se ne bi primetila pizdarija kod dežurnog oficira što je moglo da dovede do posledica koje bi bile skidanje pertli, oprtača, činova i kokarde sa automatskim slanjem u vojni zatvor sa produžetkom vojnog roka na onoliko dana koliko te komisija oficira rebne. A u nekim slučajevima čak i vojnog suda ako ima težih telesnih povreda ili ne daj bože preloma.

Екстремни блејач без портфеља.
То је онај лик што мало иза бенда стојећки бије ваздух палицама. Пошто у распалом комбићу није било места за бубњеве или их је просто мрзело да их товаре, Нешто-Бенд је потрпао само гитаре и Корга, а бубњар је ноншалантно набио палице у унутрашњи џеп од јакне и запалио у Шареницу. Док остали колико-толико симулирају дрндање инструмената, које се може повезати са пуштеном музиком, бубњар само апсурдно маше по студију и одржава пречник кеза.

Прилично савитљива. Толико савитљива, да се запиташ да ли си јој заиста потребан, јер имаш утисак да може саму себе учинити срећном кад год пожели. Она не седи као сав нормалан свет, већ околини излаже своје табане на начин који ни најискусније ортопеде не оставља равнодушним. Она сем тога и медитира. Дише на неки ултимативно зајебан начин, мислима контролише рад својих унутрашњих органа, каналише проток енергије кроз своје чакре, и усмерава крв из ножних прстију право у мозак. Једном речју, иде ти на живце. Кад се после 10 сати пробудиш искривљен, укочен и уморан, она ће те питати да ли и ти желиш шољу њеног усраног жуто-браон напитка који узима свако јутро у шест и десет како би спорије старила.

Nepisano pravilo je da se poslije dobrog seksa zapali jedna postkoitalna cigareta, čak i oni koji ne uživaju u produktima duvanske industije nerijetko zapale jednu čisto da bi kao šmekeri došli sebi poslije dobro obavljenog posla.

Takođe nuđenjem iste možete na ironičan način dati do znanja dotičnoj personi da ste uvidjeli da je ona koitusovala sa vašim mozgom.

Veoma učestala i iritantna pojava u indijskim serijama.
Naime, da bi se pokazala dramatičnost situacije, koja je pritom sve samo ne to a u kojoj se dva ili više šokiranih aktera nalaze, kamera zumira lica jednog po jednog iz više navrata u trajanju između 30 sekundi i 2 minuta.
U toku cijelog ovog čina, piči dramatična indijska muzika

Луна парк за урбане фаце који тамо воде своје цице на једнодневне излете и осећају се фул патриотски, јер они, будући урбани, иначе не иду на село. У етно селу се једе традиционална српска храна, попут сарме, кобасица, јагњетине и прасетине. У етно селу нема аутодрома и других срања из обичних луна паркова, него гледамо како су наши преци живели у малим, дрвеним кућицама и за славу ишли у мале, дрвене црквице, све то са беспрекорно зеленом травом, мостићима, поточићима и веселим живуљкама као из Дизнијевих цртаћа, које радосно трчкарају около и поздрављају путнике-намернике, позивајући их да уђу у оближњу етно кафану и окрепе уморну душу уз звуке традиционалне етно музике. И тако на крају дана, из етно села се иде кући испуњеног срца, јер смо се вратили својим коренима, јер смо прави Срби, и јер је Косово Србија.

У међувремену, власници етно села чешкају тарзанчиће, броје паре и размишљају колико им је потребно монтажних кућица, лоших глумаца и вештачке траве да привуку још више сељака.

Bus, riba, landaranje sisa uz treskanje busa.

Само званично је јачи, јер се поуздано зна да је у души безмудна пиздурина.
Нпр. на папиру се Српски фудбал зове фудбал. Дебели је јачи на папиру, јер је Гиле синоћ убио бога у њему код Блока, а прича се да је слабији.
Спика за широки аудиторијум!
Шатро!
Гистро!
Као!

Upasti mu u reč.

Onaj sa većom glavom.

Izraz koji, osim što vređa, ponižava uvređenog. Krajnji stepen ponižavanja sagovornika nedostojnog da sa tobom deli opštinu u kojoj živiš. Daje mu do znanja da nije ni za kurac. Ako se uputi ženi onda je fatalit.