Onda uđe u WC da baci tuširanje, pa zaključa vrata iako je solo na gajbi. Završi sa tuširanjem, obriše prvo dupe pa onda glavu, ogrne se mantilom i sjedne da ruča. Kakav nož kakve pičke materine, može se to presjeći i viljuškom. Hljeb ne sječe nožem, ona otkida koliko joj treba. Završi sa jelom, opere suđe, sjedne na Fejs i nabaci novu kaver sliku sa citatom svog idola.

- 'Ajde dragi, hvataj taj usisivač, da ne bi radila metla.

- Koji ti je kurac bre? Šta sliniš toliko u sred avgusta?
- Juče ona moja obukla letnju haljinicu pa otišla da plevi travu u cveću. Ja gledao sa terase, a ono brate seva na sve strane, vetrić neki pirka...
- I ti skokneš dole pa zavučeš?
- Ma jok, zovnem je gore, taman krenem, a ona se izmakne pa sve kao nemoj, znojava sam, vruće mi je, nije mi do toga...
- I?
- Odnesem pod tuš, upalim klimu pa pritisnem uza zid onako mokar. Muški brate, k'o da mi je ponovo dva'es' godina...
- Mora da je bilo dobro...
- Jes' pička mu materina, ali me klima smrzla neće mi jebačina pasti na pamet do prve vatre...

- Ništa Mile. Vidimo se sutra. Pozdrav.
- Čekaj bre. Vrati mi upaljač prvo.
- Upaljač? (pretura po džepovima) Aaaa... Evo ga. Izvini MIle, dešava se.
- Znam, znam. I ja bolujem od pušačke kleptomanije.

- O pa de si komšija, šta ima?
- Evo, znaš kako, trudimo se.
- Ako, ako, uvek može bolje.

- Mačkice, mislim da je krajnje vreme da me pustiš da uđem na zadnji ulaz.
- Dušo moja, i na prednjem ti je trebalo pola sata da skapiraš kako se otključava brava, tek bi se na zadnjem sjebao. Moraš još da vežbaš, ali biće, jednog dana.

*Фантомски је био конкретно за мене, јер ја кретен провинцијалски нисам знао да треба прво окренути 011 као позивни за БГ.

- Auu, kakva riba, pffff, ma nemam ja šanse kod nje. Ta me ne bi ni pogledala.
- Kmkm, hm, dirigovana kenta, a?
- Jedi govna.
- Ma, izbriši je brate. Gledaj onu pored nje? Nije nešto al ono, ručne trojke...
- Jedi govna.

Ja: Deda, aj pričaj opet kako si smotao babu?

Deda: E sinko,ono je bilo zlatno vreme.Odemo ti ja i moj kolega na Igranku u Dom Armije.Ja se sredio,obukao uniformu,turio titovku na glavu,češalj u spoljni džep od uniforme,vojnički šinjel preko, zima je bila, pa uzjahao biciklu i krenuo.Znaš li kakva je to bicikla bila?Čuvao sam je dvajes godina, sredjivao,podmazivao...a onda je dam tvom ćaletu da je vozi , i on je prejebao za mesec dana.Lepo sam mu pričao kako da...

Ja: Dobro deda , jebeš biciklu, vrati se na Igranku.

Deda: A jes. I tako udjemo mi unutra.Svira vojni orkestar , sve moji drugari. Pevao Mile Slavuj,zastavnik,Djoka Džambas šef orkestra. I ta ko sednemo mi za sto, poručimo po ljutu,a ove drugarice iz fabrike tekstila gledaju nas i sve se smeškaju.Eeee sine , to su bile devojke, poštene ispravne, stidne, a ne ko danas ove golopičaste, znao se red...

Ja: Pusti sad to, pričaj dalje.

Deda: Vidim ja jedno devojče , ona lepa, lepa....pa rumena u licu, zdrava, prava.Kukovi joj ovoliiiikkkkiii, znači uhranjena, može da radja bez problema.I tu je ja ošacujem....

Ja : I...i.... šta je odnda bilo

Deda: Tad se Mile Slavuj rezdere sa mikrofona:DRUGARICE BIRAJU. A tvoja baba dolazi do mene , pogled u zemlju oborila od stida i tiho pita :"Druže, hoćemo li".I ja ti se tu kao pravi gospodin...mislim drug naklonim , poljubim joj ruku i zatancujemo.

Ja: A posle, šta je bilo posle ...

Deda: Pa šta je bilo ...vidiš. Nekad gledala u mene kao u Boga, danas mi samo jede živce,jedan dan ću da poludim skroz i sve ću da zapalim.Majke vam ga nezahvalne, ja sam vas napravio, ja ću vas i ubijem...a i ti šta me zapitkuješ i zajebavaš ovde....kakve su ti ocene u školi.Misliš ja ne znam ništa...po ceo dan samo igram domine i čitam novine. O majke vam ga vaše ...u grob ćete da me oterate u najboljim godinama..............

-Čekaću je još... Rekla je da će doći... Možda joj se pokvario autobus.
-Naravno... Jesi li razmišljao o karijeri u cirkusu?

-Brate, vreme je. Imamo još minut, rekli su mi da požurimo!
-Kako to misliš? Oni rekli? Šta oni imaju da nam kažu!? Ti si lud, mogu valjda sam da odlučim.
-Pa ako znaš, kreni!
-Tek tako? Ali nismo još spremni. Moram da razmislim, a i serija uskoro počinje. Onaj Oguz.
-Ali nemamo vremena! Previše smo čekali, nismo ispunili uslove, moramo bar taj, da nam se ide, da smo krenuli. Ustaj!
-Ne, ne mogu. Ako se odreknem svoje fotelje i priznam da je nezavisna od mog kreveta, nikad više neće biti ponovo moja. Gde ću onda da sednem?
-Na moj kurac, eto gde! Odoh sam sada da igram fudbal, a ti jebi nekog drugog! Kretenu.

lik dovodi đevojku kući da je upozna sa roditeljima

A: I dušo, reci mi kakav je bio ovaj naš mali, a?
B: Ovaj... Pa kakvo je to pitanje? Hihihi...
C: (cima je laktom) Misli kako sam izgledao ođe kacam bio na moru pa se slikao go pored magarca.
B: A to! Ma, presladak.

- Brate, već deset godina pokušavam razne biznise i sve mi propada.
- I rikverc je brzina, bar imaš radni staž, da si stajao u mestu ne bi imao ništa.

-A šta je s tobom mala?
-Ne razumem?
-Sve ti koleginice trocevke, samo ti glumiš ludilo.
-Ali ja...
-Šta? Čuvaš možda žutaru nevinu za brak?
-Ali šefice, ja nisam nikad...
-Ajde ajde, ili proširi asortiman, ili menjaj salon za masažu!

-Еј, ганци! С ким се боксујеш?
-А?
-С ким живиш у кутији?
-А, то! Са Тарзана, Рандуа, Енвера, Аватара, Бицу, Ђељану...
-Ау матори, ал се ови цигани зипују...