У девет ујутро се са маторим разбијен вратити кући.

Najveća studentska zabluda od kada postoje fakulteti.

Gej drugar opake pičoke.

Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Ovi popularni sajtovi za regularnu i aukcijsku kupoprodaju stecište su najrazličitijih individua. Ponuda je raznolika, a prodavci se mogu svrstati u nekoliko kategorija.

1. Šverceri/prodavci robe koja je ispala iz kamiona - Oni rade na veliko. U ponudi imaju dvadeset Plejstejšn 3 konzola, kutiju Bitz slušalica, dva sanduka Er Maksova... Sve što vole mladi. Njihovi artikli odlaze daleko ispod cene koju biste platili u prodavnici i njih živo zabole za to. Oni imaju profit. Uglavnom nisu upoznati sa karakteristikama ponuđenog proizvoda.

2. Svaštari - Srešćete ih u kategoriji razno. Oni su internet ekvivalent prodavaca sa buvljaka. Voljni su da prodaju sve - od najvoljenije zbirke pesama do gumica za tegle. Prvenstveno za cilj imaju da se otarase datog predmeta, pa se vode devizom ''što da ne uzmem i neke pare''. Cenovnik njihove ponude je u rangu od jednog dinara (preovlađuju) do dvadeset hiljada (za bicikle i slično).

3. Kolekcionari precenjivači - Prisutni su u svim kategorijama, a zajedničko im je što su nerealni pri određivanju cena za svoje proizvode. Ubeđeni su da svi dele njihovu fascinaciju polovnim traktorima, ili pak špilovima karata. Cene su basnoslovne, a vreme od postavljanja ponude se meri godinama.

4. Regularni prodavci jednog tipa artikala - Fini ljudi, najlakši za poslovanje. Poseduju npr. obimno nasledstvo od pokojnog dede u vidu knjiga o Prvom svetskom ratu i radi su da ih se otarase. Ponudiće objektivnu cenu, okačiće prave fotografije i to je to. Neretko pristaju i na korigovanje tražene sume.

5. Jednokratni prodavci - Naiđu jednom, prodaju nepotrebno sranje, i više se ne uloguju.

Poslednja linija odbrane domaće ekipe na seoskom derbiju, ne bi li iznervirali sudiju i izazvanjem haosa prekinuli utakmicu. Kako je pribranost i profesionalnost sudija u ovom rangu takmičenja minimalna, gotovo uvek upali. Osim ako je arbitar Seoski Hauard Veb.

Onomatopeja ubersmeha kod bakutanera, krajnji stadijum cerekanja u vidu gromoglasne ekstaze, nešto u fazonu iiiipa, samo što je svojstveno isključivo bakutama.

Финални аргумент посвећен онима који не пију из здравствених разлога.

Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma "Moji su drugovi" i ovi u voziću te preskaču.

Odjeb koji vraća klinca usijane glave na njegovo mesto.
Koriste je uvek stariji sagovornici da bi omalovažili i diskreditovali izjave mlađih koji po prirodi svoje mladosti, imaju naviku da lupetaju neopisive gluposti.
Može se koristiti i kao sredstvo protiv nemača pojma.

Lagani jutarnji peting. Obavlja se u spavaćoj sobi, pred zoru kad vas vršnjak probudi (kad se digne u snu), a žena ili devojka se meškolji i prelazi na vašu stranu kreveta.

Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.

Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.

Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.

Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.

Ponašanje guzova devojaka iz Brazila.

Mudo Dragana Markovića Palme.

Najmlađe dete u porodici, obično treće po redu, čija je jedina svrha postojanja da ide starijim roditeljima u prodavnicu.

Zlatni retriver bez pedigrea.

Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.

On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom.
Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.

U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.

Izraz uglavnom ružnih ljudi koji misle da nisu lepi samo na slikama.

Specijalac, budala, glupson.

Новајлија, почетник, нубић, њуфег. Лик који посао ког се прихвати обавља крајње аљкаво, у маниру неискусног младог дркаџијског приправника који није чуо за медоту маторе чарапе или папирних убруса, направи свињац и са улепљеним прстима и вешом оде у нове радне фејлове. Ни на тренутак му не пада на памет да ће људима око себе смрдети на ужегли мујспер, да је индијанац, ни да ће кева приметити да му боксе са принтом Покемона, поред оних браон и жутих, красе и запекле флеке потпуно нове боје, јер боли га курац, нема појма, он дрка у гаће.