Manifest beogradskog mini-snobizma za svakoga. Ako niste na vanzemaljsko-intelektualno-kul nivou Sergeja Trifunovića, a opet se ne osećate prosečno i seljački, ne brigajte, jer je otvoren lanac pekara Hleb I Kifle - gde ćete za samo 240 dinara moći da pojedete pirošku od 20 grama sa specijalnom ružičastom solju sa Himalaja i trunčicom krvi aljaskanske krabe, ili dansko pecivo sa autentičnom kapljicom Oprinog znoja za samo 320 dinara. Burek ii kuvani đevrek stoje u izlogu čisto radi ambijenta, jer niko od klijentele nije toliki seljak da jede burek od 50 dinara, a i masno je tako aut ove zime! Planira se ograničena serija “mafina” koje će potpisivati Džastin Timberlejk lično.
Konačno imam gde da prezalogajim uz Kosta Kafu za poneti koju sam kupio za samo 280 dinara, kao I da prošetam svoju kinesku majčicu iz Teranove koju sam uzeo na “sejlu” za samo 14.000 dinara. Bliss.
Jeb’te što je strava onaj Hleb i Kifle, ko da sedim u „Paul“-u u Parizu!
Prdež u gradskom autobusu.
U sebi: "E sad ću pustim jednog spejsmejkera, za ovog što mi legao na kičmu!"
Merna jedinca muškog polnog organa.
Reč nastala od glagola uhvatiti,
uhvatiti --> uvatiti --> ufatiti --> fatiti
To što je uhvaćeno prelazi u faćeno. Pa otuda i sam naziv faćka.
A: Kolki ti je?
B: Meni je 12.
A: 12??? 12 centimetra, auuu ala ti je mali!!!
B: Ali kod mene u selo mi ne merimo u centimetri, nego u faćke.
------------------------------
Optimalna veličina je 3 faćke i glavče da viri.
Saobraćajno-tehnička instalacija sa dubokim religioznim značenjem. Prvi put primećena polovinom devedesetih godina prošlog veka na vozilima javnog prevoza u našem narodu znanim kao taksi vozila a potom se ta pojava raširila kao kuga vaskolikom Srbijom. Instalacija se sastojala u pričvršćcvanju badnjaka na masku hladnjaka automobila u vreme božićnih praznika (+-15 dana) a posebno je bila uočljiva na hladnjacima polumrtvih Mercedesa starijeg godišta na koje je mogao da se žicom pričvrsti čitav naramak. Vremenom je veličina hladnjaka postala apsolutno nebitna, bitno je bilo da je badnjak tamo gde treba da bude.
Sama instalacija je eksplicitno pokazivala ko je zapravo instalater. Vernik, pravi vernik, koji apsolutno shvata i koji je prosvećen i koji je spoznao samu srž i velicinu najvećeg hrišćanskog praznika. Instalacija je zapravo sam uvod u veliko svetkovanje rađanja sina božijeg koje se sastojalo u uletvljavanju od neke brlje da bi se pred ponoć založila najveća vatra u kvartu (stare automobilske gume najbolje gore), pojelo nešto masno, ispalio rafal iz utoke ili kalašnjikova (petarde su za jajare) i u ponoc ispalilo bure za naftu karbitom u nebesa.
Po predanju hrišćanske religije stoji za praznik, najsrećniji od svih, ispunjen ljubavlju i pažnjom prema drugima. Međutim pod talasom modernističkih shvatanja i filozofije "da komšiji crkne krava" sasvim promenio svoje značenje, i sada u slengu simbolizuje kraj sreće i početak velikog kolapsa. Srpski pandan latinskoj "Panta rei" tj. dok tebi ne smrkne, meni neće da svane.
E pa nije svaki dan, badnji dan!!!
Primer sporosti i nedostižnosti pravde u savremenom srpskom društvu, se upravo manifestuje ovom, već popularnom rečenicom, toliko uvrženom u nacionalno biće Srba, da je čak postala osnova himne...
Bože pravde...
Pravda za Uroša
Pravda za Minju Kovačević
Pravda za Jozefa Fricla
Pravda za Miljana Raičević
Pravda za Čak Norisa
Pravda za Šešelja
Pravda za Milku Canić
Pravda za Đinđića
Pravda za Hašima Tači
Pravda za Gotovinu
Pravda za Legiju
Pravda za Tadića
Pravda za Ilariona
Pravda za Tita
Pravda za Branka Radičević
Pravda za Miloševića
Pravda za Pedofila sa Fejsbuka
Pravda za Pedere
Pravda za Klintona
Pravda za Amfilohija
Pravda za Mila Đukanović
Pravda za Gradonačelnika Zrenjanina
Pravda za Ejmi Vajnhaus
Pravda za Hitlera
Pravda za Jelenu Karleušu
Pravda za Marka Milošević
Pravda za Staljina
Pravda za Jakupa Krasnići
Pravda za Čedomira Jovanović
Pravda za Nasera Orić
Pravda za Radoša Bajić
Pravda za Napoleona
Pravda za Tijanića
Pravda za Isoduru Bjelicu
Pravda za Arkana
Pravda za Mister Bina
Pravda za Sina Bruta
Pravda za Snup-Doga
Pravda za Nil Amstronga
Pravda za Vuka Branković
Pravda za Teletabise
Pravda za Zvazdana Jovanović
Pravda za Mlađana Dinkić
Pravda za Džingis Kana
Pravda za Nindža Kornjače
Pravda za...
Pravda za...
Pravda za...
Kada hotlajn devojka dahće i kada je zovu na mobilni.
"Ćao ćerko moja,kako si mi?"
"Aaaaahh,ovlažila sam nešto..."
"Jelena,šta ti je bre,mama je?!"
"Aaa mama,izvini,slučajno je..."
Iako istini za volju, većinu ženskih pripadnika ove subkulture čine devojke u najmanju ruku problematične lepote nije zanemarljiv ni broj onih kojima apsolutno ništa ne fali.Metalka po definiciji nije ziljava,uglavnom je devojka sa stavom i antičakista.Još ako je i lepa eto zgode!Na nju uglavnom većina ljudi ne obraća pažnju do prve prilike kada je vidite na Adi ili negde gde se morala obući nemetalski.Naravno kosmički zakoni apsurda i kurcouvaljivanja i ovde se mogu videti u punom sjaju! Lepe metalke su najveći ekstremisti medju metalcima,zato što se zbog svoje lepote moraju duplo truditi da budu prihvaćeni u krdu Metalika-majicaša.Tako će one s prezirom odbiti svako udvaranje osobe koja nema odrpanu Ajron Mejden majicu do kolena,prljavu kosu i martinke.Umesto vas,pored svog vašeg truda,izabraće gitara boja koji ima lice čiji se reljef može uporediti sa zemljištem u oblasti Hirošime 1945,a vas će ostaviti na vetrometini izloženog pitanjima ziljavih pičaka tipa *Šta si uopšte video u toj sektašici i sl.* Razlog odbacivanja metala kao prihvatljivog pravca i utoljivanja tuge u vinjaku i Tomi.
Kada na banderi preko starih čitulja budu zalepljene nove.
Изузетно зајебан београдски блејач, који по цео дан седи у кафићима, пије сокић (зато јер је то фенси), чита спортски журнал, носи тренерку, беле чарапе и патике (у елегантнијој варијанти Sweet Years фармерке и дукс, зализану косу и наочаре за сунце. Мобилни увек мора бити на столу и увек се са келнером обраћа дрско и зајебано у вокативу (Еј дечко, дај ми један продужени и ђус!). Батица увек мерка рибе, али им никада не прилази (зато јер је то безвезе), са ортацима најчешће прича преко СМС-а, чак иако они седе поред њега у кафићу. Прави батица је свакако појава која се може видети само у Београду (или у Н.Саду - мада тамо је мало метеросексуалнија варијанта). Батице треба да буду туристичка атракција Београда, као што су швајцарска гарда у Ватикану, гондолијери у Венецији, арбатски сликари у Москви или гарда Бакигемске палате у Лондону. Важно је напоменути да батица увек пљује по црногорском приморју и уздиже Грчку, али сваког јула је виђен у Будви.
Vrsta frizure.
Tj bilo koja vrsta frizure koja dovodi njenog vlasnika do takve transformacije da ga ni rođeni ćale ne može prepoznati.
Ono što otvori budala kad "popije bananu".
Razgovor dva moderatora...
- 'Si vid'o što je onaj autor Krastavčić u čmaru otvorio dupli nalog?
- Nisam. Kako si ga provalio? Kako se sad zove?
- Pa, provalio sam ga vrlo lako, sad se zove Краставчић у чмару.
- Ahahahahaha, burazeru, pa to mu onda nije dupli, nego gluplji nalog.
- Taj rad!
Док родитељи ефикасно користе ову реченицу да спрече мање или веће несташлуке својих потомака и као одговор на поједина "криминална" питања, у глави деце ово је једна од најстрашнијих ствари које би се могле догодити.
У кухињи
-Мама, а шта ако ја узмем нож и случајно убијем неког? Хоћу ја да идем у затвор?
-Нећеш ти, тата ће да иде уместо тебе.
-Добро, мама, ја онда нећу никог да убијем.(ОВОЛИКЕ уплашене очи)
У некој рендом радњи
-Милане, прекини да шутираш та колица.
Милане, прекини.
Милане, прекини.
Милане, ако наставиш да шутираш та колица, поломићеш их, а онда ће да дође полиција и одведе тату у затвор.
Следи замишљање ове последице, разрогачење очију и смирење у трену, понекад и плач. До неке нове епизоде...
Ono sto pitate uniformisanu zenu pozamasnog poprsja, koja na levoj sisi ima natpis sa imenom.
To je kad ti osećaš da imaš veliki a ona to ne oseća.
Купити нешто готовином у продавници здраве хране.
Žvake u obliku cigareta kojima mnoge generacije Srba mogu zahvaliti na karijesu. Ukus im se osećao samo par minuta, a onda su se pretvarale u gumu koja se posle par sati bukvalno raspadala u ustima. Zato smo ih konzumirali u neverovatnom broju, a šećer je odrađivao svoje.
Апсолтни еквивалент појму "руски романи", кад су у питању филмови. Троипочасовна остварења без и једног удеса или испаљеног метка, а која ипак стварају баланс између њих на једној, и холивудских блокбастера на другој страни.
Култна сцена у филму:
Главни јунак пеца. Кадар траје 15 минута. У шеснаестом минуту пловак почиње да понире! Сцена напета до бола! Ако не упеца довољно рибе, како ли ће прехранити породицу?! А, Јоићи Натсуо има да му запали фамилију... Вади улов. Камера му зумира очи. Тај поглед који допире из јама од наборане, испечене коже, гледаоцу говори довољно. Поново је упецао Sony тројку. Тај застарели крш који већ свима досадио! Камера се окреће ка пропалом апарату, и не помера још једно десетак минута, док се у позадини чују галебови и звуци таласа...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.