Rečenica koja, na žalost, nije često u upotrebi, a mnogo bi nam pomogla. Treba je postaviti i sebi i sagovorniku pre donošenja konačnog suda o nečemu i dobićemo više boja, nijansi i smanjiti mogućnost greške...
jedna taoistička priča
U nekoj (kineskoj) nedodjiji živeo starac sa sinom u kolibi. Imali su samo jednog konja koji jednog dana pobeže u divljinu. Dodjoše komšije da oplakuju tu nesreću i tako ublaže bol ocu i sinu ali matori ih isprati kući govorivši da niko od njih ne zna da li je to što se desilo za plač ili radost.
Posle nekog vremena njihov konj se sprijatelji sa krdom divljih konja i dovede ih kući. Sad svi seljaci dodju da slave ali ih starina ponovo vrati uz isti komentar.
Sin krene da pripitomljava konje i jedan ga zbaci sa sebe i ovaj slomi nogu. I, eto ih opet da ga teše a starac ih ponovo vrati istrajan da se ne zna da li mu se desila nesreća ili sreća.
Konačno, posle nekog vremena se zarati i sva muška deca odu u rat i izginu... sem sina sa slomljenom nogom...
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.