
Један од најпознатијих цитата из "Горског вијенца" за који је карактеристично то што га ученици годинама уче као буквалан уместо као метафоричан говор. Још чудније од тога је што професори, који од најобичније констатације "Небо је тмурно" могу да извуку бол, патњу и тмину у души писца, нису провалили метафору коју је Његош искористио.
Проблем који професори имају је што не сагледавају ширу слику и лик Мандушића Вука, који се у ратовима бори и убија Турке к'о мачиће због сексуалне фрустрације проузроковане дугогодишњом нејебицом пошто није био обдарен. Пренесено значење и дубља порука коју је Његош, преко речи владике Данила, хтео да нам пренесе је да ако умеш да га користиш нема везе колико је мали. Преведено на језик обичног народа - "Мали али техничар".
- Јеси ти бре прс'о ја да се сад загревам за тај пикавац?
- Слушај мала, можда јесте ситан, ал' је динамитан. Не заборави да бој не бије свијетло оружје већ бој бије срце у јунака!
Ово је један од најпознатијих цитата из 'Горског вијенца'. Он казује да ако си у нечему добар, нису ти битна средства да би остварио неки циљ.
Пред свињокољ
Стојан: Синко, ај тркни до куће па ми донеси онај жути нож.
Илија: Нема га нигде татко, нашао сам само овај који је поприлично туп.
Стојан: Е Тугомире мој, дај то овамо, у рукама Мандушића Вука биће свака пушка убојита.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.