Pojava karakteristična za stanje pijanstva, kada prijatelji pomažu drugu, koji je pijan ko dupe, pijan ko letva, pijan sto podsto, pijan ko drvo, trešten pijan, mrtav pijan, mortus pijan a konstantno ponavlja: "Nisam pijan", da njegov odlazak ka stanu ne bude u stilu Lesi se vraća kući, te ga drže kako zakon gravitacije ne bi uticao na njega i kako se njegova glava ne bi zalepila za zemlju. U tim momentima, prijatelji pomagači primorani su da slušaju svakojake jadikovke, filozofske misli, ili novokompovane pesme u zavisnosti od toga kom tipu pijanice pripada njihov alkoholisani drugar. Alkoholisani pevac ne prestaje da zavija. Da li je ta okrenutost pesmi uzrokovana time što je dotakao dno života, ili zato što mu sve lepo ide..nije ni važno...bitno je da se on veseli dok ga drugi nose...
Stanko: Pomeri ga malo, Branko, vidiš da ćemo udariti u zid....
Janko: Udario sam u zid, doootle me doveooo moj oštriii viddd, da srce za toooobom nije žuuudilooo, ne bi ni okuuusilo ludiiloooo!
Branko: Evo, evo, Janko, ućuti, čuće te tvoji, približavamo se tvojoj kući!
Janko: Moja kuuućaaa, moja kuća, kućica, tu sam život prov'o ja...Tu sam dragu svoju ljubio dok je nisaaaaaam izgubio....
Stanko: Aman, čoveče, gde se ti gasiš?! Umukni! Stišaj se! Čika Mile će da poludi kad te opet vidi takvog!
Janko: A kakaaaav sam to jaaa....ubila me ljubav mojaaaa...ubila me žena ta...prokletaaa, prokletaaaa....
