Likovi koji u gradskom prevozu, u najvećoj gužvi, melju na mobilni telefon ceo put od bloka 45 do (nedajbože) Borče vama pored uveta, previše tiho i mumlajuće da biste ih razumeli, a previše glasno da biste mogli da se koncentrišete na prekoglavno čitanje novina dedi koji sedi ispod vas. Ukoliko pokušate da okrenete uvo na njegovu stranu, da bi čuli s kim i šta mumla, njegovo mumlanje se stiša do nivoa mrmorenja, toliko da se pitate kako ga sirotica (uvek je sirotica) s druge strane uopšte čuje, kad je i drndanje autobusa glasnije od njega.
Tek kad izađete iz busa, onda shvatite da priča s devojkom, i da je celo to mumlanje bilo bezočno papučarenje i lizanje dupeta, dok ona sedi kući i gleda špansku seriju (stoga se, verovatno, i trudio da to bude što manje čujno ekipi u busu).
Mislim da oni ne komuniciraju vokalno, nego nekim specijalnim retard-talasima, pa se zato i razumeju.
